Luka 23:32-46

Uz njega su vodili i dva zločinca da ih pogube sa njim. Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja“, razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom. A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!“ Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!“ Iznad njegove glave bilo je napisano: „OVO JE CAR JUDEJSKI.“ Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!“ Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično.“ Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!“ Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju.“ Oko podne nasta tama po svoj zemlji sve do tri sata. Sunce je prestalo da sija, a zavesa u hramu rascepala se napola. Isus veoma glasno povika i reče: „Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ – te izdahnu.