Luka 23:32-46
Luka 23:32-46 Novi srpski prevod (NSPL)
Uz njega su vodili i dva zločinca da ih pogube sa njim. Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja“, razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom. A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!“ Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!“ Iznad njegove glave bilo je napisano: „OVO JE CAR JUDEJSKI.“ Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!“ Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično.“ Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!“ Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju.“ Oko podne nasta tama po svoj zemlji sve do tri sata. Sunce je prestalo da sija, a zavesa u hramu rascepala se napola. Isus veoma glasno povika i reče: „Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ – te izdahnu.
Luka 23:32-46 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!” А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.” А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.” А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну.
Luka 23:32-46 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!« А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!« Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!« Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.« Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.« А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.« Било је већ око поднева и тама настаде по целој земљи све до три сата, јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје. Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!« И када је то рекао, издахну.
Luka 23:32-46 Нови српски превод (NSP)
Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом. А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“ Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“ Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“ Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“ Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“ Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“ Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“ Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
Luka 23:32-46 Sveta Biblija (SRP1865)
Voðahu pak i druga dva zloèinca da pogube s njim. I kad doðoše na mjesto koje se zvaše košturnica, ondje razapeše njega i zloèince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve. A Isus govoraše: oèe! oprosti im; jer ne znadu šta èine. A dijeleæi njegove haljine bacahu kocke. I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu mu se govoreæi: drugima pomože, neka pomože i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božij. A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, I govorahu: ako si ti car Judejski pomozi sam sebi. A bijaše nad njim i natpis napisan slovima Grèkijem i Latinskijem i Jevrejskijem: ovo je car Judejski. A jedan od obješenijeh zloèinaca huljaše na njega govoreæi: ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. A drugi odgovarajuæi šutkaše ga i govoraše: zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuðen tako? I mi smo još pravedno osuðeni; jer primamo po svojijem djelima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije uèinio. I reèe Isusu: opomeni me se, Gospode! kad doðeš u carstvo svoje. I reèe mu Isus: zaista ti kažem: danas æeš biti sa mnom u raju. A bijaše oko šestoga sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetoga. I pomrèa sunce, i zavjes crkveni razdrije se napola. I povikavši Isus iza glasa reèe: oèe! u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.