Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma su tražili priliku da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda. Tada Satana uđe u Judu zvanog Iskariot, koji je bio jedan od Dvanaestorice. On ode k vodećim sveštenicima i zapovednicima i dogovori se s njima kako da im izda Isusa. Oni su se obradovali tome i složili se da će mu dati novac. On pristane, i otada je tražio zgodnu priliku da im ga izda, ali da narod ne sazna.
Došao je dan Beskvasnih hlebova kada je trebalo da se žrtvuje jagnje za Pashu. Isus je poslao Petra i Jovana, rekavši im: „Idite i pripremite sve za Pashu, da večeramo.“
Oni ga upitaše: „Gde hoćeš da pripremimo?“
On odgovori: „Kad uđete u grad srešće vas čovek koji nosi krčag s vodom. Pođite za njim i uđite u kuću u koju on bude ušao, pa recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’
On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo ćete pripremiti.“
Učenici odu i nađu sve kako im je rekao, te pripreme za Pashu.
Kad je došlo vreme, Isus zauze svoje mesto za stolom, a tako i apostoli. Tada im je rekao: „Silno sam želeo da jedem sa vama ovu pashalnu večeru pre mog stradanja. Kažem vam da je neću više jesti dok se ne ostvari u Carstvu Božijem.“
Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, i rekao: „Uzmite je i pijte iz nje redom. Kažem vam da od sada neću više piti vina od roda loze, dok ne dođe Carstvo Božije.“
Potom je uzeo hleb, zahvalio Bogu, prelomio ga, te dao učenicima, rekavši: „Ovo je moje telo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen.“
Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša je Novi savez po mojoj krvi koja se proliva za vas. Ali, gle, ruka mog izdajnika sa mnom je za trpezom. Naime, Sin Čovečiji ide u smrt kako je Bog odredio, ali teško onom čoveku koji ga izdaje!“ Tada učenici počeše da pitaju jedan drugog ko bi od njih mogao da učini tako nešto.
Jednom dođe do prepirke među njima oko toga ko je od njih najveći. Isus im reče: „Carevi gospodare narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. Vi nemojte tako, nego najveći među vama neka bude kao najmanji, i vođa neka bude kao sluga. Ko je veći? Onaj što sedi za trpezom, ili onaj koji poslužuje? Zar nije onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao onaj što poslužuje. Vi ste postojano bili uz mene u mojim iskušenjima. Zato vam ja predajem Carstvo, kao što je meni predao moj Otac. Vi ćete jesti i piti za mojim stolom u mome Carstvu, i sedeti na prestolima sudeći nad dvanaest plemena Izrailjevih.
Simone, Simone, Satana je zatražio da vas iskuša kao pšenicu na rešetu. Ali ja sam se molio da ne kloneš verom. A ti, kad mi se vratiš, učvrsti svoju braću.“
Petar mu reče: „Gospode, spreman sam s tobom da idem i u tamnicu i u smrt.“
Isus mu reče: „Kažem ti, Petre, petao se još neće ni oglasiti danas, a ti ćeš me se tri puta odreći.“
Onda reče i ostalima: „Kad sam vas poslao bez novčanika, bez torbe i bez obuće, da li vam je nešto nedostajalo?“
„Ništa“ – odgovoriše oni.
Isus im reče: „Ali sada ko ima novčanik, neka ga ponese, a isto tako i torbu. A ko nema, neka proda svoj ogrtač i neka kupi mač. Zato vam kažem: na meni se mora ispuniti ono što je zapisano u Svetom pismu: ’Ubrojiše ga u grešnike.’ Jer ono što je pisano o meni dolazi do ispunjenja.“
Oni rekoše: „Učitelju, evo ovde su dva mača.“ On odgovori: „Dovoljno je.“
Onda je izašao i po svom običaju otišao na Maslinsku goru. Sa njim su pošli i njegovi učenici. Kada je stigao onamo, rekao im je: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“ Onda se udaljio od njih koliko bi kamenom moglo da se dobaci, kleknuo i molio se, govoreći: „Oče, ako je po tvojoj volji, neka me mimoiđe ova čaša stradanja. Ali da ne bude kako ja hoću, nego neka bude tvoja volja.“ Tada se pojavio anđeo sa neba i krepio ga. Zapavši u smrtnu muku, molio se još predanije, a znoj mu se slivao na zemlju kao kapi krvi.
Kad je završio sa molitvom, Isus se vratio k učenicima. Zatekao ih je kako spavaju, shrvani žalošću. Rekao im je: „Zašto spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje.“
Dok je on još govorio, naišla je rulja. Ispred njih je išao jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda. On pristupi Isusu da ga poljubi, ali mu Isus reče: „Judo, zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?“
Kad su učenici oko Isusa videli šta se sprema, rekoše: „Gospode, da potegnemo mačeve?“ Jedan od njih udari mačem Prvosveštenikovog slugu i odseče mu desno uho.
Isus reče: „Dosta s tim!“ Zatim mu je dotakao uho i izlečio ga. Tada Isus reče vodećim sveštenicima, hramskoj straži i starešinama koji su došli da ga uhvate: „Zar sam ja odmetnik, pa ste izašli s mačevima i toljagama? Svaki dan sam provodio s vama u hramu, ali me niste uhvatili. No, sada je vaš čas, kada vladaju sile tame.“
Zatim su Isusa uhvatili i odveli u Prvosveštenikovu kuću. Petar ga je pratio izdaleka. Kad je vatra bila naložena nasred dvorišta, Petar je seo sa onima koji su tu sedeli. Dok je tako sedeo kod vatre, primeti ga neka sluškinja. Pogledala ga je i rekla: „I on je bio sa Isusom!“
Ali Petar poreče to, rekavši: „Ženo, ja ga ne poznajem!“
Nešto kasnije, primeti ga neko drugi, pa reče: „I ti si jedan od njih!“
A Petar reče: „Čoveče, nisam ja taj!“
Oko sat vremena kasnije, jedan drugi je tvrdio: „Ovaj je stvarno bio sa njim, jer je Galilejac!“
Petar reče: „Čoveče, ne znam o čemu govoriš!“ Istog trenutka, dok je još govorio, se oglasi petao. Uto se Gospod osvrne i pogleda Petra, a Petar se seti da mu je Gospod bio rekao: „Danas, pre nego što se petao oglasi, tri puta ćeš me se odreći.“ Izašao je i gorko zaplakao.
Ljudi koji su čuvali Isusa, rugali su mu se i tukli ga. Povezali su mu oči i pitali ga: „Proreci, ko te je udario?“ Vređali su ga još i mnogim drugim pogrdnim rečima.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
