Luka 22:2-65
Luka 22:2-65 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију, али су се бојали народа. Тада сатана уђе у Јуду, који се звао Искариотски, један из броја Дванаесторице. Он оде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати. И обрадоваше се, па уговорише да му даду новаца. И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа. И дође дан бесквасних хлебова, кад је требало да се коље пасхално јагње. Тада посла Петра и Јована рекавши: „Идите и спремите нам пасху да једемо.” А они му рекоше: „Где хоћеш да спремимо?” Он им пак рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе, па кажите домаћину: ‘Учитељ ти вели: Где је дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите. А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише пасху.” А кад је дошао час, седе за трпезу и апостоли с њиме. Тада им рече: „Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре но што пострадам. Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.” И узе чашу, захвали Богу и рече: „Узмите је и разделите међу собом. Јер вам кажем: одсад нећу више пити од виноградског рода док не дође царство Божје.” Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: „Ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен.” А исто тако и чашу после вечере говорећи: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас. Него, види, рука мога издајника је са мном на трпези. Син човечји, додуше, иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству.” Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини. А наста и препирање међу њима – који се од њих сматра да је највећи. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори. Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи и старешина као служитељ. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај што седи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ. Ви сте они што су истрајали са мном у мојим искушењима. И ја вам одређујем царство, као што је мени мој отац одредио, да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству, и да седите на престолима и да судите дванаест племена Израиљевих. Симоне, Симоне, види, сатана вас је затражио да вас прорешета као пшеницу. Али ја сам се молио за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди своју браћу.” А он му рече: „Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт.” Он пак рече: „Кажем ти, Петре, неће петао данас запевати док трипут не одрекнеш да ме познајеш.” Рече им још: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и обуће, да ли вам је што недостајало?” А они рекоше: „Ништа.” На то им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га узме, исто тако и торбу, а ко нема, нека прода своју хаљину и нека купи мач. Јер вам кажем да ова реч Писма мора да се изврши на мени: ‘И уврстише га међу злочинце’; свршава се, наиме, оно што ми је одређено.” А они рекоше: „Ево овде два мача.” Али им он рече: „Доста је.” И изашавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици. И кад стиже на то место, рече им: „Молите се Богу да не дођете у искушење.” А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи: „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља, него твоја.” И појави му се анђео с неба и крепио га је. И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви које се сливају на земљу. И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости, па им рече: „Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у искушење.” Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби. Али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?” А кад његово друштво виде шта ће бити, рекоше: „Господе, хоћемо ли да бијемо мачем?” И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Исус пак одговори и рече: „Доста с тим!” Затим дотаче ухо и излечи га. Тада Исус рече првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега: „Изашли сте с мачевима и батинама – као на разбојника; кад сам сваког дана био с вама у храму, нисте пружили руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.” А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у првосвештеникову кућу; Петар је ишао за њим издалека. Кад су пак наложили ватру насред дворишта и сели заједно, седео је и Петар међу њима. И кад га опази једна служавка како седи код ватре, погледа га и рече: „И овај је био с њим.” Али он одрече говорећи: „Жено, не познајем га.” И мало затим опази га још један други, те рече: „И ти си од њих.” А Петар рече: „Нисам, човече.” И кад је прошао отприлике један час, потврђивао је један други: „Заиста је и овај био с њим, јер је Галилејац.” А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.” И одмах – док је он још говорио – петао запева. Тада се Господ обазре и погледа на Петра, и сети се Петар Господње речи како му рече: „Три пута ћеш ме се одрећи данас пре но што петао запева.” И изашавши напоље, заплака горко. А људи који су га држали, ругали су му се и ударали га, покрили су га и питали: „Прореци ко те је ударио?” Говорили су и многе друге хуле на њега.
Luka 22:2-65 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа. Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.« »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они. А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.« И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру. Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим. Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.« Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.« Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.« Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која се пролива за вас. Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.« Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио. Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим. Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.« »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.« »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!« »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.« Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?« »Ништа«, рекоше они. А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано: ‚Убројаше га међу безаконике.‘ Да, испуњава се оно што се односи на мене.« »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.« А он им рече: »Довољно је.« Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.« Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.« Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.« Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?« Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?« И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га. Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.« Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих. Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!« Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.« Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!« А Петар рече: »Човече, нисам.« Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.« А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.« И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака. А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га. Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?« И обасипали су га још многим другим увредама.
Luka 22:2-65 Novi srpski prevod (NSPL)
Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma su tražili priliku da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda. Tada Satana uđe u Judu zvanog Iskariot, koji je bio jedan od Dvanaestorice. On ode k vodećim sveštenicima i zapovednicima i dogovori se s njima kako da im izda Isusa. Oni su se obradovali tome i složili se da će mu dati novac. On pristane, i otada je tražio zgodnu priliku da im ga izda, ali da narod ne sazna. Došao je dan Beskvasnih hlebova kada je trebalo da se žrtvuje jagnje za Pashu. Isus je poslao Petra i Jovana, rekavši im: „Idite i pripremite sve za Pashu, da večeramo.“ Oni ga upitaše: „Gde hoćeš da pripremimo?“ On odgovori: „Kad uđete u grad srešće vas čovek koji nosi krčag s vodom. Pođite za njim i uđite u kuću u koju on bude ušao, pa recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’ On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo ćete pripremiti.“ Učenici odu i nađu sve kako im je rekao, te pripreme za Pashu. Kad je došlo vreme, Isus zauze svoje mesto za stolom, a tako i apostoli. Tada im je rekao: „Silno sam želeo da jedem sa vama ovu pashalnu večeru pre mog stradanja. Kažem vam da je neću više jesti dok se ne ostvari u Carstvu Božijem.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, i rekao: „Uzmite je i pijte iz nje redom. Kažem vam da od sada neću više piti vina od roda loze, dok ne dođe Carstvo Božije.“ Potom je uzeo hleb, zahvalio Bogu, prelomio ga, te dao učenicima, rekavši: „Ovo je moje telo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen.“ Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša je Novi savez po mojoj krvi koja se proliva za vas. Ali, gle, ruka mog izdajnika sa mnom je za trpezom. Naime, Sin Čovečiji ide u smrt kako je Bog odredio, ali teško onom čoveku koji ga izdaje!“ Tada učenici počeše da pitaju jedan drugog ko bi od njih mogao da učini tako nešto. Jednom dođe do prepirke među njima oko toga ko je od njih najveći. Isus im reče: „Carevi gospodare narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. Vi nemojte tako, nego najveći među vama neka bude kao najmanji, i vođa neka bude kao sluga. Ko je veći? Onaj što sedi za trpezom, ili onaj koji poslužuje? Zar nije onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao onaj što poslužuje. Vi ste postojano bili uz mene u mojim iskušenjima. Zato vam ja predajem Carstvo, kao što je meni predao moj Otac. Vi ćete jesti i piti za mojim stolom u mome Carstvu, i sedeti na prestolima sudeći nad dvanaest plemena Izrailjevih. Simone, Simone, Satana je zatražio da vas iskuša kao pšenicu na rešetu. Ali ja sam se molio da ne kloneš verom. A ti, kad mi se vratiš, učvrsti svoju braću.“ Petar mu reče: „Gospode, spreman sam s tobom da idem i u tamnicu i u smrt.“ Isus mu reče: „Kažem ti, Petre, petao se još neće ni oglasiti danas, a ti ćeš me se tri puta odreći.“ Onda reče i ostalima: „Kad sam vas poslao bez novčanika, bez torbe i bez obuće, da li vam je nešto nedostajalo?“ „Ništa“ – odgovoriše oni. Isus im reče: „Ali sada ko ima novčanik, neka ga ponese, a isto tako i torbu. A ko nema, neka proda svoj ogrtač i neka kupi mač. Zato vam kažem: na meni se mora ispuniti ono što je zapisano u Svetom pismu: ’Ubrojiše ga u grešnike.’ Jer ono što je pisano o meni dolazi do ispunjenja.“ Oni rekoše: „Učitelju, evo ovde su dva mača.“ On odgovori: „Dovoljno je.“ Onda je izašao i po svom običaju otišao na Maslinsku goru. Sa njim su pošli i njegovi učenici. Kada je stigao onamo, rekao im je: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“ Onda se udaljio od njih koliko bi kamenom moglo da se dobaci, kleknuo i molio se, govoreći: „Oče, ako je po tvojoj volji, neka me mimoiđe ova čaša stradanja. Ali da ne bude kako ja hoću, nego neka bude tvoja volja.“ Tada se pojavio anđeo sa neba i krepio ga. Zapavši u smrtnu muku, molio se još predanije, a znoj mu se slivao na zemlju kao kapi krvi. Kad je završio sa molitvom, Isus se vratio k učenicima. Zatekao ih je kako spavaju, shrvani žalošću. Rekao im je: „Zašto spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje.“ Dok je on još govorio, naišla je rulja. Ispred njih je išao jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda. On pristupi Isusu da ga poljubi, ali mu Isus reče: „Judo, zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?“ Kad su učenici oko Isusa videli šta se sprema, rekoše: „Gospode, da potegnemo mačeve?“ Jedan od njih udari mačem Prvosveštenikovog slugu i odseče mu desno uho. Isus reče: „Dosta s tim!“ Zatim mu je dotakao uho i izlečio ga. Tada Isus reče vodećim sveštenicima, hramskoj straži i starešinama koji su došli da ga uhvate: „Zar sam ja odmetnik, pa ste izašli s mačevima i toljagama? Svaki dan sam provodio s vama u hramu, ali me niste uhvatili. No, sada je vaš čas, kada vladaju sile tame.“ Zatim su Isusa uhvatili i odveli u Prvosveštenikovu kuću. Petar ga je pratio izdaleka. Kad je vatra bila naložena nasred dvorišta, Petar je seo sa onima koji su tu sedeli. Dok je tako sedeo kod vatre, primeti ga neka sluškinja. Pogledala ga je i rekla: „I on je bio sa Isusom!“ Ali Petar poreče to, rekavši: „Ženo, ja ga ne poznajem!“ Nešto kasnije, primeti ga neko drugi, pa reče: „I ti si jedan od njih!“ A Petar reče: „Čoveče, nisam ja taj!“ Oko sat vremena kasnije, jedan drugi je tvrdio: „Ovaj je stvarno bio sa njim, jer je Galilejac!“ Petar reče: „Čoveče, ne znam o čemu govoriš!“ Istog trenutka, dok je još govorio, se oglasi petao. Uto se Gospod osvrne i pogleda Petra, a Petar se seti da mu je Gospod bio rekao: „Danas, pre nego što se petao oglasi, tri puta ćeš me se odreći.“ Izašao je i gorko zaplakao. Ljudi koji su čuvali Isusa, rugali su mu se i tukli ga. Povezali su mu oči i pitali ga: „Proreci, ko te je udario?“ Vređali su ga još i mnogim drugim pogrdnim rečima.
Luka 22:2-65 Нови српски превод (NSP)
Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна. Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“ Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“ Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“ Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху. Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“ Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто. Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих. Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“ Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“ Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“ Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“ „Ништа“ – одговорише они. Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“ Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“ Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ Тада се појавио анђео са неба и крепио га. Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви. Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“ Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“ Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“ Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“ Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“ Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“ А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“ Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“ Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао. Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Luka 22:2-65 Sveta Biblija (SRP1865)
I gledahu glavari sveštenièki i književnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda. A sotona uðe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji bješe jedan od dvanaestorice. I otišavši govori s glavarima sveštenièkijem i sa starješinama kako æe im ga izdati. I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce. I on se obreèe, i tražaše zgodna vremena da im ga preda tajno od naroda. A doðe dan prijesnijeh hljebova u koji trebaše klati pashu; I posla Petra i Jovana rekavši: idite ugotovite nam pashu da jedemo. A oni mu rekoše: gdje hoæeš da ugotovimo? A on im reèe: eto kad uðete u grad, srešæe vas èovjek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim u kuæu u koju on uðe, I kažite domaæinu: uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem? I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu; ondje ugotovite. A oni otidoše i naðoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu. I kad doðe èas, sjede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. I reèe im: vrlo sam željeo da ovu pashu jedem s vama prije nego postradam; Jer vam kažem da je otsele neæu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijemu. I uzevši èašu dade hvalu, i reèe: uzmite je i razdijelite meðu sobom; Jer vam kažem da neæu piti od roda vinogradskoga dok ne doðe carstvo Božije. I uzevši hljeb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreæi: ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen. A tako i èašu po veèeri, govoreæi: ova je èaša novi zavjet mojom krvi koja se za vas proljeva. Ali evo ruka izdajnika mojega sa mnom je na trpezi. I sin èovjeèij dakle ide kao što je ureðeno; ali teško èovjeku onome koji ga izdaje! I oni staše tražiti meðu sobom koji bi dakle od njih bio koji æe to uèiniti. A posta i prepiranje meðu njima koji bi se držao meðu njima da je najveæi. A on im reèe: carevi narodni vladaju narodom, a koji njim upravljaju, zovu se dobrotvori. Ali vi nemojte tako; nego koji je najveæi meðu vama neka bude kao najmanji, i koji je starješina neka bude kao sluga. Jer koji je veæi, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam meðu vama kao sluga. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojijem napastima. I ja ostavljam vama carstvo kao što je otac moj meni ostavio: Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mojemu, i da sjedite na prijestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevijeh. Reèe pak Gospod: Simone! Simone! evo vas ište sotona da bi vas èinio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braæu svoju. A on mu reèe: Gospode! s tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt iæi. A on reèe: kažem ti, Petre! danas neæe zapjevati pijetao dok se triput ne odreèeš da me poznaješ. I reèe im: kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuæe, eda vam što nedostade? A oni rekoše: ništa. A on im reèe: ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož. Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: i meðu zloèince metnuše ga. Jer što je pisano za mene, svršuje se. A oni rekoše: Gospode! evo ovdje dva noža. A on im reèe: dosta je. I izišavši otide po obièaju na goru Maslinsku; a za njim otidoše uèenici njegovi. A kad doðe na mjesto reèe im: molite se Bogu da ne padnete u napast. I sam otstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na koljena moljaše se Bogu Govoreæi: oèe! kad bi htio da proneseš ovu èašu mimo mene! ali ne moja volja nego tvoja da bude. A anðeo mu se javi s neba, i krijepi ga. I buduæi u borenju, moljaše se bolje; znoj pak njegov bijaše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. I ustavši od molitve doðe k uèenicima svojijem, i naðe ih a oni spavaju od žalosti, I reèe im: što spavate? ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast. Dok on pak još govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iðaše pred njima, i pristupi k Isusu da ga cjeliva. Jer im ovo bijaše dao znak: koga cjelivam onaj je. A Isus mu reèe: Juda! zar cjelivom izdaješ sina èovjeèijega? A kad oni što bijahu s njim vidješe šta æe biti, rekoše mu: Gospode! da bijemo nožem? I udari jedan od njih slugu poglavara sveštenièkoga, i otsijeèe mu desno uho. A Isus odgovarajuæi reèe: ostavite to. I dohvativši se do uha njegova iscijeli ga. A glavarima sveštenièkijem i vojvodama crkvenijem i starješinama koji bijahu došli na nj reèe Isus: zar kao na hajduka iziðoste s noževima i koljem da me uhvatite? Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš èas i oblast tame. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor poglavara sveštenièkoga. A Petar iðaše za njim izdaleka. A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sjeðahu zajedno, i Petar sjeðaše meðu njima. Vidjevši ga pak jedna sluškinja gdje sjedi kod ognja, i pogledavši na nj reèe: i ovaj bješe s njim. A on ga se odreèe govoreæi: ženo! ne poznajem ga. I malo zatijem vidje ga drugi i reèe: i ti si od njih. A Petar reèe: èovjeèe! nijesam. I pošto proðe oko jednoga sahata drugi neko potvrðivaše govoreæi: zaista i ovaj bješe s njim; jer je Galilejac. A Petar reèe: èovjeèe! ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapjeva pijetao. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu rijeèi Gospodnje kako mu reèe: prije nego pijetao zapjeva odreæi æeš me se triput. I izišavši napolje plaka gorko. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. I pokrivši ga bijahu ga po obrazu i pitahu ga govoreæi: proreci ko te udari? I druge mnoge hule govorahu na nj.