Pristupe mu i neki sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaju ga: „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi i umre bez dece. Tako i drugi. I treći se oženi istom ženom i umre. I tako sva sedmorica pomreše ne ostavljajući poroda. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“
Isus im odgovori: „Ljudi se na ovom svetu žene i udaju. Ali oni koje Bog udostoji vaskrsenja iz mrtvih i budućeg sveta, neće se ni ženiti ni udavati. Oni su kao anđeli, jer ne mogu više umreti. Oni su deca Božija, jer su ustali iz mrtvih. Pa i Mojsije je pokazao da mrtvi vaskrsavaju u odlomku o grmu koji ne sagoreva. Tu on Gospoda naziva Bogom Avrahamovim, Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. Dakle, Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su za njega svi živi.“
Neki od znalaca Svetog pisma mu rekoše: „Učitelju, dobro si odgovorio.“ Niko se više nije usuđivao da ga o čemu zapita.
Isus ih upita: „Kako to da se govori da je obećani Hristos Davidov Sin? Naime, sam David kaže u knjizi Psalama:
’Reče Gospod Gospodu mome:
„Sedi meni s moje desne strane,
dok dušmane ne položim tvoje,
za tvoje noge postolje da budu.“’
Dakle, ako ga David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“
Dok je sav narod slušao, Isus reče svojim učenicima: „Čuvajte se znalaca Svetog pisma. Oni vole da idu u dugačkim odorama, i da ih narod sa uvažavanjem pozdravlja po trgovima. Biraju prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama. Oni osiromašuju udovičke kuće, i to pod izgovorom dugih molitava. Zato će biti strože osuđeni.“