Luka 20:20-40

Tada su počeli da motre na Isusa, pa su poslali uhode. Ovi su se pravili da su pošteni, kako bi ga naveli da kaže nešto zbog čega bi ga predali namesnikovoj vlasti i sili. Oni ga upitaše: „Učitelju, znamo da govoriš i učiš po pravdi. Ti ne gledaš ko je ko, nego poučavaš ljude istini o Božijem putu. Da li je dopušteno davati porez caru ili ne?“ Isus je prozreo njihovo lukavstvo, pa im je rekao: „Pokažite mi srebrnjak. Čiji je lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ Isus im reče: „Onda dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ Pošto nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, zaćutali su zadivljeni njegovim odgovorom. Pristupe mu i neki sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaju ga: „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi i umre bez dece. Tako i drugi. I treći se oženi istom ženom i umre. I tako sva sedmorica pomreše ne ostavljajući poroda. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“ Isus im odgovori: „Ljudi se na ovom svetu žene i udaju. Ali oni koje Bog udostoji vaskrsenja iz mrtvih i budućeg sveta, neće se ni ženiti ni udavati. Oni su kao anđeli, jer ne mogu više umreti. Oni su deca Božija, jer su ustali iz mrtvih. Pa i Mojsije je pokazao da mrtvi vaskrsavaju u odlomku o grmu koji ne sagoreva. Tu on Gospoda naziva Bogom Avrahamovim, Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. Dakle, Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su za njega svi živi.“ Neki od znalaca Svetog pisma mu rekoše: „Učitelju, dobro si odgovorio.“ Niko se više nije usuđivao da ga o čemu zapita.