A domaćinu reče: „Kad priređuješ ručak ili večeru, ne pozivaj prijatelje, ni braću, ni rodbinu, ni bogate susede, jer bi oni mogli da pozovu tebe i tako ti uzvrate. Nego, kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, bogalje, hrome, slepe. Tada ćeš biti blažen, jer ne mogu da ti uzvrate, a Bog će ti uzvratiti prilikom vaskrsenja pravednih.“
A jedan od gostiju, kada je to čuo, reče mu: „Blaženi su oni koji će biti za trpezom u Carstvu Božijem!“
Isus mu reče: „Neki čovek je priredio veliku gozbu i pozvao mnogo ljudi. Kad je bilo vreme da gozba počne, poslao je svoga slugu da kaže zvanicama: ’Dođite, sve je već pripravljeno.’
Ali, svi od reda počnu da se izgovaraju. Prvi mu reče: ’Kupio sam njivu, pa moram da idem da je vidim. Molim te, primi moje izvinjenje.’
Drugi reče: ’Kupio sam pet jarmova volova, pa idem da vidim valjaju li. Molim te, primi moje izvinjenje.’
Treći reče: ’Oženio sam se, te zato ne mogu da dođem.’
Sluga se vrati i javi to svome gospodaru. Gospodar se na to razgnevi i reče svome sluzi: ’Brzo idi na gradske ulice i prolaze i dovedi ovamo siromahe, bogalje, slepe i hrome.’
Sluga se uskoro vrati i reče: ’Gospodaru, tvoja naredba je izvršena, ali još uvek ima mesta.’
Tada gospodar reče sluzi: ’Izađi na puteve i međe, pa nateraj ljude da dođu, da mi se napuni kuća. Kažem vam da nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani neće okusiti moje večere.’“
Jednom, dok je veliko mnoštvo naroda putovalo s Isusom, on se okrenu prema njima i reče im: „Ko dolazi k meni, a nije mu omrzao njegov otac i majka, žena i deca, braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. Ko ne nosi svoj krst i ne sledi me, ne može da bude moj učenik.
Ako neko od vas hoće da zida kulu, on prvo sedne i proračuna koliki će biti trošak, da vidi ima li dovoljno da završi. U protivnom, postaviće temelj, a neće moći da dovrši gradnju. Svi koji to vide, rugaće mu se i govoriti: ’Ovaj čovek je počeo da zida, a nije mogao da završi!’
Ili koji car ide u rat protiv drugog cara, a da prvo ne sedne i razmotri može li da se sa deset hiljada vojnika odupre onome koji ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako ne može, poslaće izaslanike moćnijem caru dok je ovaj još daleko, da razgovaraju o miru. Prema tome, svaki od vas ko se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik.
So je dobra, ali ako izgubi slanoću, čime li će je povratiti? Nije ni za zemlju, ni za đubrivo, nego je izbacuju napolje.
Ko ima uši, neka sluša!“