Luka 14:12-35 - Compare All Versions

Podeli

А и ономе што га је позвао рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти. Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних.” Кад је то чуо један од гостију, рече му: „Блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божјем.” На то он рече: „Један човек је приредио велику вечеру и позвао многе, а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: ‘Дођите, јер је већ све готово.’ Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: ‘Купио сам њиву и морам изаћи да је видим. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ И други рече: ‘Купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ И трећи рече: ‘Оженио сам се и зато не могу да дођем.’ А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слуги: ‘Изађи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.’ И рече му слуга: ‘Господару, учињено је што си наредио, а места још има.’ Тада господар рече слуги: ‘Изађи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу – да ми се напуни кућа.’ Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.” А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече: „Ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак – да ли има да доврши? Да не би, кад постави темељ, а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају говорећи: ‘Овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.’ Или који цар, кад крене да зарати на другог цара, неће ли прво сести и посаветовати се да ли може са десет хиљада да изађе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада? Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће примирје. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрекне свег свог имања не може бити мој ученик. Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити? Нити је за земљу, нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да чује – нека чује.”

Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.« Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!« А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘ »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘ »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘ »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘ »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘ »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘« Са Исусом је путовао силан народ. Он се окрену према њима, па рече: »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘ »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.« »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«

A domaćinu reče: „Kad priređuješ ručak ili večeru, ne pozivaj prijatelje, ni braću, ni rodbinu, ni bogate susede, jer bi oni mogli da pozovu tebe i tako ti uzvrate. Nego, kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, bogalje, hrome, slepe. Tada ćeš biti blažen, jer ne mogu da ti uzvrate, a Bog će ti uzvratiti prilikom vaskrsenja pravednih.“ A jedan od gostiju, kada je to čuo, reče mu: „Blaženi su oni koji će biti za trpezom u Carstvu Božijem!“ Isus mu reče: „Neki čovek je priredio veliku gozbu i pozvao mnogo ljudi. Kad je bilo vreme da gozba počne, poslao je svoga slugu da kaže zvanicama: ’Dođite, sve je već pripravljeno.’ Ali, svi od reda počnu da se izgovaraju. Prvi mu reče: ’Kupio sam njivu, pa moram da idem da je vidim. Molim te, primi moje izvinjenje.’ Drugi reče: ’Kupio sam pet jarmova volova, pa idem da vidim valjaju li. Molim te, primi moje izvinjenje.’ Treći reče: ’Oženio sam se, te zato ne mogu da dođem.’ Sluga se vrati i javi to svome gospodaru. Gospodar se na to razgnevi i reče svome sluzi: ’Brzo idi na gradske ulice i prolaze i dovedi ovamo siromahe, bogalje, slepe i hrome.’ Sluga se uskoro vrati i reče: ’Gospodaru, tvoja naredba je izvršena, ali još uvek ima mesta.’ Tada gospodar reče sluzi: ’Izađi na puteve i međe, pa nateraj ljude da dođu, da mi se napuni kuća. Kažem vam da nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani neće okusiti moje večere.’“ Jednom, dok je veliko mnoštvo naroda putovalo s Isusom, on se okrenu prema njima i reče im: „Ko dolazi k meni, a nije mu omrzao njegov otac i majka, žena i deca, braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. Ko ne nosi svoj krst i ne sledi me, ne može da bude moj učenik. Ako neko od vas hoće da zida kulu, on prvo sedne i proračuna koliki će biti trošak, da vidi ima li dovoljno da završi. U protivnom, postaviće temelj, a neće moći da dovrši gradnju. Svi koji to vide, rugaće mu se i govoriti: ’Ovaj čovek je počeo da zida, a nije mogao da završi!’ Ili koji car ide u rat protiv drugog cara, a da prvo ne sedne i razmotri može li da se sa deset hiljada vojnika odupre onome koji ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako ne može, poslaće izaslanike moćnijem caru dok je ovaj još daleko, da razgovaraju o miru. Prema tome, svaki od vas ko se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik. So je dobra, ali ako izgubi slanoću, čime li će je povratiti? Nije ni za zemlju, ni za đubrivo, nego je izbacuju napolje. Ko ima uši, neka sluša!“

А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом васкрсења праведних.“ А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“ Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’ Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’ Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’ Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’ Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’ Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’ Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“ Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик. Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’ Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик. Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље. Ко има уши, нека слуша!“

A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti; nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; i blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih. A kad ču to neki od onih što seđahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem! A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge; i kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo. I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me. I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me. I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći. I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe. I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima. I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nateraj da dođu da mi se napuni kuća. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih. Iđaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im: Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik. I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti? Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši. Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire. Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti? Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.