Neko iz naroda reče: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo!“
Isus mu reče: „Čoveče, ko je mene postavio da sudim ili delim imovinu među vama?“ Onda se obratio svima: „Pazite i čuvajte se svake pohlepe, jer ničiji život ne zavisi od obilja njegovih dobara, koliko god da ih ima.“
Onda im ispriča jednu priču: „Nekom bogatom čoveku obilno rodila njiva. Čovek je razmišljao u sebi: ’Šta da uradim? Nemam gde da sakupim letinu.’
Onda reče: ’Ovako ću učiniti: srušiću svoje žitnice i sagradiću veće, pa ću tamo smestiti sve žito i ostala dobra. Onda ću reći sebi: „Dušo moja, imaš mnoga dobra smeštena za dugo godina. Odmaraj, jedi, pij i uživaj!“’
Ali Bog mu reče: ’Bezumniče! Još noćas ću uzeti tvoju dušu. Kome li će ostati ono što si stekao?’
Tako biva sa svakim koji zgrće sebi bogatstvo, a pred Bogom je siromašan.“
Isus reče svojim učenicima: „Stoga vam kažem: ne brinite se za život, šta ćete jesti, ili za telo, šta ćete obući, jer je život vredniji od hrane i telo od odeće. Pogledajte gavrane! Oni niti seju, niti žanju, nemaju ni skladišta ni žitnice, a Bog ih hrani. Vi vredite mnogo više od ptica. Ko od vas može brinući se produžiti sebi život, makar samo i za kratko vreme? Dakle, ako ne možete da učinite ni to što je najmanje, zašto se brinete za ostalo?
Pogledajte ljiljane kako rastu! Ne trude se, niti predu, a ja vam kažem da ni Solomon u svoj svojoj raskoši nije bio odeven kao i jedan od njih. Pa ako Bog tako odeva bilje koje je danas u polju, a već sutra se baca u peć, koliko li će pre odenuti vas, o, maloverni! Zato se ne opterećujte time šta ćete jesti ili piti i ne brinite se oko toga, jer sve to traže i mnogobošci u ovome svetu. Vaš Otac zna da vam je sve to potrebno. Nego, tražite Carstvo njegovo, a Bog će vam ovo dodati.
Ne boj se, malo stado, jer je Ocu bilo po volji da vam da Carstvo. Prodajte svoju imovinu i dajte je kao milostinju. Opremite se torbama koje neće dotrajati i neiscrpnim blagom sa neba, koje lopov ne krade niti moljac uništava. Jer, gde je vaše blago, tamo će biti i vaše srce.