Luka 10
10
Poslanje sedamdeset dvojice učenika
1Posle ovoga je Gospod odredio drugu sedamdeset dvojicu učenika i poslao ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto u koje je nameravao da dođe. 2Rekao im je: „Žetve je mnogo, a malo radnika. Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu. 3Idite! Ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. 4Ne uzimajte sa sobom ni novčanika, ni torbe, ni obuće. Na putu se ni sa kim ne pozdravljajte.
5Kad ulazite u neku kuću, prvo recite: ’Mir ovoj kući!’ 6Ako čovek mira živi tamo, vaš mir će ostati na toj kući; a ako ne, vaš mir će se vratiti k vama. 7U toj kući ostanite i jedite i pijte šta god vam daju, jer radnik zaslužuje svoju platu. I ne prelazite iz kuće u kuću. 8Ako se nađete u nekom gradu i prime vas, jedite ono što postave pred vas. 9U tom mestu isceljujte bolesne i govorite im: ’Približilo se Carstvo Božije!’ 10A ako dođete u neki grad, pa vas ne prime, onda idite po njegovim ulicama i govorite: 11’Otresamo i prašinu koja je u vašem gradu prionula za naše stope. Ali da znate: približilo se Carstvo Božije!’ 12Kažem vam da će Sodomi biti lakše na Sudnji dan nego onom gradu.
13Jao tebi, Horazine! Jao tebi, Vitsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su bila učinjena u vama, odavno bi se već pokajali, sedeći u kostreti i pepelu. 14Zato će Tiru i Sidonu biti lakše na Sudnji dan nego vama. 15A ti, Kafarnaume, hoćeš li se do neba uzdići? Do Sveta mrtvih ćeš se srušiti!
16Ko vas sluša – mene sluša, i ko vas odbacuje – mene odbacuje, a ko odbacuje mene – odbacuje onoga koji me je poslao.“
17A sedamdeset dvojica se vratiše i sa radošću rekoše: „Gospode, i zli duhovi nam se pokoravaju u tvoje ime!“
18Isus im reče: „Gledao sam Satanu kako pada s neba kao munja. 19Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpije i svaku neprijateljsku silu. Oni vam nikako neće nauditi. 20Neka vas ne raduje to što vam se zli dusi pokoravaju, nego što su vaša imena zapisana na nebu.“
21Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji. 22Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“
23Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate. 24Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“
Priča o milosrdnom Samarjaninu
25Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“
26 Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“
27Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“
28Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“
29Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“
30Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. 31Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. 32I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. 33Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. 34Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. 35Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’
36Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus.
37Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“
Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“
U domu Marte i Marije
38Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta. 39Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje. 40A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“
41Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš, 42a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
Trenutno izabrano:
Luka 10: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
