Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji. Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“
Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate. Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“
Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“
Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“
Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“
Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“
Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“
Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’
Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus.
Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“
Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“
Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta. Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje. A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“
Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš, a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
