Luka 10:21-42
Luka 10:21-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji. Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“ Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate. Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“ Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“ Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“ Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“ Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’ Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus. Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“ Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“ Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta. Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje. A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“ Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš, a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
Luka 10:21-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да, Оче, зато што се теби тако свидело. Мој Отац ми је све предао. И нико сем Оца не зна ко је Син, и ко је Отац зна само Син и онај коме Син хоће да открије.” Тада се обрати посебно ученицима и рече: „Блажене су очи које гледају што ви гледате. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.” И, гле, један учитељ Закона устаде да га куша и рече: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?” А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?” А он одговори и рече: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свом мишљу својом и љуби ближњега свога као самога себе.” Рече му: „Право си одговорио; чини то, па ћеш живети.” Он пак, желећи да се оправда, рече Исусу: „А ко је мој ближњи?” Исус прихвати и рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше. А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође. Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде, прође. А неки Самарићанин путујући дође до њега и, кад га виде, сажали се, приђе, прели његове ране уљем и вином, те их преви, па га посади на своје живинче, одведе у гостионицу и постара се за њега. Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: ‘Побрини се за њега и, ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.’ Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?” А он рече: „Онај који му је учинио милосрђе.” Исус му пак рече: „Иди, па чини и ти тако.” А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу. Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу. А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” А Господ јој одговори и рече: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много, а једно је потребно; Марија је, наиме, изабрала добри део, који јој се неће одузети.”
Luka 10:21-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш. »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.« Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.« Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?« »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?« Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘« »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.« Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?« Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. Сутрадан извади два динара и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?« »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона. А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.« Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори. Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.« »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«
Luka 10:21-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji. Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“ Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate. Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“ Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“ Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“ Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“ Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’ Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus. Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“ Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“ Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta. Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje. A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“ Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš, a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
Luka 10:21-42 Нови српски превод (NSP)
Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“ Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“ Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“ Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“ Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“ Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“ Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’ Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус. Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“ Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“ Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“ Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
Luka 10:21-42 Sveta Biblija (SRP1865)
U taj èas obradova se Isus u duhu i reèe: hvalim te, oèe, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oèe, jer je tako bila volja tvoja. I okrenuvši se k uèenicima reèe: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoæe kome kazati. I okrenuvši se k uèenicima nasamo reèe: blago oèima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i èuti što vi èujete, i ne èuše. I gle, ustade jedan zakonik i kušajuæi ga reèe: uèitelju! šta æu èiniti da dobijem život vjeèni? A on mu reèe: šta je napisano u zakonu? kako èitaš? A on odgovarajuæi reèe: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe. Reèe mu pak: pravo si odgovorio; to èini i biæeš živ. A on šæadijaše da se opravda, pa reèe Isusu: a ko je bližnji moj? A Isus odgovarajuæi reèe: jedan èovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga proðe. A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga proðe. A Samarjanin nekakav prolazeæi doðe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. I sjutradan polazeæi izvadi dva groša te dade krèmaru, i reèe mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja æu ti platiti kad se vratim. Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? A on reèe: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reèe: idi, i ti èini tako. A kad iðahu putem i on uðe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuæu. I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu. A Marta se bješe zabunila kako æe ga doèekati, i prikuèivši se reèe: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože. A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo, A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neæe uzeti od nje.