Luka 1
1
Svrha Lukinog pisanja
1Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, 2onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči, 3stoga sam i ja smatrao za shodno, pošto sam sve podrobno od početka ispitao, da ti to napišem po redu, uvaženi Teofile, 4da se uveriš u verodostojnost onoga čemu si poučen.
Rođenje Jovana Krstitelja
5U vreme kada je car Irod vladao nad Judejom, bio je jedan sveštenik po imenu Zaharija. On je pripadao Avijinom redu. Žena mu je vodila poreklo od Arona. Zvala se Jelisaveta. 6Oboje su bili pravedni pred Bogom, besprekorno živeći po zapovestima i zahtevima Gospodnjim. 7Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su već bili u poodmaklim godinama.
8Jednom je Zaharija, po redosledu svog reda, vršio službu u hramu pred Bogom. 9On je, po svešteničkom običaju, kockom bio izabran da uđe u hram Gospodnji i prinese kad. 10Dok se kad prinosio, mnogo naroda se molilo u predvorju.
11Tada se pojavi anđeo Gospodnji i stade s desne strane kadionog žrtvenika. 12Zaharija se uznemiri i silno se prepadne ugledavši anđela.
13Anđeo mu reče: „Ne boj se, Zaharija! Tvoja molitva je uslišena. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina, i ti ćeš mu dati ime ’Jovan’. 14On će ti biti na radost i veselje i mnogi će se radovati njegovom rođenju. 15Jer, on će biti veliki pred Gospodom. On neće piti ni vina, ni žestoka pića, a Duhom Svetim biće ispunjen još u majčinoj utrobi.
16Mnoge će Izrailjce okrenuti Gospodu, njihovom Bogu. 17Stupaće kao vesnik pred Gospodom, u Ilijinom duhu i sili; da izmiri očeve sa sinovima i da vrati neposlušne na put razboritosti pravedničke, te da pripremi narod za Gospoda.“
18Zaharija reče anđelu: „Po čemu ću to znati? Ja sam, evo, star čovek, a i moja žena je već zašla u godine.“
19Anđeo mu odgovori: „Ja sam Gavrilo koji stojim u Božijem prisustvu. Bog me je poslao da govorim s tobom i da ti saopštim ovu radosnu vest. 20Budući da nisi poverovao mojim rečima, zanemećeš i nećeš moći da govoriš sve do dana kada će se ovo dogoditi. Ovo će se ispuniti u pravo vreme.“
21A narod koji je čekao Zahariju, čudio se što se on tako dugo zadržao u hramu. 22Kada je Zaharija izašao iz hrama, nije mogao da im govori. Oni su onda shvatili da je imao viđenje u hramu. Davao im je znakove; nije mogao da govori.
23Kad je isteklo vreme njegove službe, Zaharija se vratio kući. 24Nešto nakon toga, njegova žena Jelisaveta zatrudni. Krila se pet meseci, govoreći: 25„Ovo je Gospod učinio za mene u vreme kada mu se svidelo da ukloni moju sramotu pred ljudima.“
Nagoveštaj Isusovog rođenja
26A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret 27devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. 28Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“
29Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? 30Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. 31I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. 32On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. 33On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“
34Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“
35Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. 36A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. 37Bogu ništa nije nemoguće.“
38Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje.
Susret Marije i Jelisavete
39Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. 40Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. 41Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, 42te ona uskliknu: „O, najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje! 43Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? 44Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. 45Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče.“
46Onda Marija reče:
„Veliča duša moja Gospoda,
47veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju,
48jer pogleda na poniznost svoje sluškinje.
Evo, od sada će me svi naraštaji zvati blaženom;
49jer velika je dela Svesilni učinio po meni,
sveto je ime njegovo!
50Milost je njegova nad onima što ga poštuju,
od kolena do kolena.
51Moćna dela učini mišicom svojom,
rastera uznosite što su puni sebe,
52zbaci vladare sa prestola
i uzvisi ponižene,
53gladne nasiti dobrima,
a bogate bez ičega otpusti.
54Pridiže Izrailja, slugu svoga,
setivši se svoga milosrđa,
55kako reče precima našim,
Avrahamu i njegovom potomstvu doveka.“
56Marija ostade sa Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.
Rođenje Jovana Krstitelja
57Dođe vreme da Jelisaveta rodi, i ona rodi sina. 58Njeni susedi i rođaci su čuli da joj je Gospod bio veoma milostiv, pa su se radovali sa njom.
59Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, 60ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“
61Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“
62Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. 63Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. 64Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. 65Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. 66Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim.
67A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje:
68„Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev,
što dođe među svoj narod i otkupi ga.
69Podiže nam silnoga Spasitelja,
od roda Davidova, sluge svoga,
70kako obeća davno
preko svojih svetih proroka:
71da nas spase od naših dušmana
i od ruku onih koji nas mrze;
72da će iskazati milost precima našim
i setiti se svoga svetog saveza,
73po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu,
da će nam dati:
74da mu bez straha služimo,
od dušmanske ruke izbavljeni,
75živeći sveto i pravedno
pred njim u sve dane naše.
76A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’,
jer ćeš ići pred Gospodom
da pripremiš puteve za njega.
77Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod
da je spasenje u oproštenju njihovih greha,
78po milostivom srcu Boga našega,
od kojeg će nam doći#1,78 Doslovno: izlazak zvezde i izdanak biljke. Septuaginta prevodi ovu reč sa izlazak, što može da se odnosi i na jedno i na drugo. Moguće je da Luka ima na umu obe slike, i izlazak zvezde i izdanak biljke. Slika proročki govori o dolasku Davidovog izdanka, to jest, Hrista. (Zah 3,8; 6,12; Jer 23,5; 4. Moj 24,17; Mal 3,2.) svetlost zore sa visine,
79da obasja one što žive u tami
i pod senkom smrti borave,
i da naše stope na put mira usmeri.“
80Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.
Trenutno izabrano:
Luka 1: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
