Luka 1:1-38

Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči, stoga sam i ja smatrao za shodno, pošto sam sve podrobno od početka ispitao, da ti to napišem po redu, uvaženi Teofile, da se uveriš u verodostojnost onoga čemu si poučen. U vreme kada je car Irod vladao nad Judejom, bio je jedan sveštenik po imenu Zaharija. On je pripadao Avijinom redu. Žena mu je vodila poreklo od Arona. Zvala se Jelisaveta. Oboje su bili pravedni pred Bogom, besprekorno živeći po zapovestima i zahtevima Gospodnjim. Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su već bili u poodmaklim godinama. Jednom je Zaharija, po redosledu svog reda, vršio službu u hramu pred Bogom. On je, po svešteničkom običaju, kockom bio izabran da uđe u hram Gospodnji i prinese kad. Dok se kad prinosio, mnogo naroda se molilo u predvorju. Tada se pojavi anđeo Gospodnji i stade s desne strane kadionog žrtvenika. Zaharija se uznemiri i silno se prepadne ugledavši anđela. Anđeo mu reče: „Ne boj se, Zaharija! Tvoja molitva je uslišena. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina, i ti ćeš mu dati ime ’Jovan’. On će ti biti na radost i veselje i mnogi će se radovati njegovom rođenju. Jer, on će biti veliki pred Gospodom. On neće piti ni vina, ni žestoka pića, a Duhom Svetim biće ispunjen još u majčinoj utrobi. Mnoge će Izrailjce okrenuti Gospodu, njihovom Bogu. Stupaće kao vesnik pred Gospodom, u Ilijinom duhu i sili; da izmiri očeve sa sinovima i da vrati neposlušne na put razboritosti pravedničke, te da pripremi narod za Gospoda.“ Zaharija reče anđelu: „Po čemu ću to znati? Ja sam, evo, star čovek, a i moja žena je već zašla u godine.“ Anđeo mu odgovori: „Ja sam Gavrilo koji stojim u Božijem prisustvu. Bog me je poslao da govorim s tobom i da ti saopštim ovu radosnu vest. Budući da nisi poverovao mojim rečima, zanemećeš i nećeš moći da govoriš sve do dana kada će se ovo dogoditi. Ovo će se ispuniti u pravo vreme.“ A narod koji je čekao Zahariju, čudio se što se on tako dugo zadržao u hramu. Kada je Zaharija izašao iz hrama, nije mogao da im govori. Oni su onda shvatili da je imao viđenje u hramu. Davao im je znakove; nije mogao da govori. Kad je isteklo vreme njegove službe, Zaharija se vratio kući. Nešto nakon toga, njegova žena Jelisaveta zatrudni. Krila se pet meseci, govoreći: „Ovo je Gospod učinio za mene u vreme kada mu se svidelo da ukloni moju sramotu pred ljudima.“ A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“ Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“ Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.“ Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje.