Luka 1:1-38
Luka 1:1-38 Novi srpski prevod (NSPL)
Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči, stoga sam i ja smatrao za shodno, pošto sam sve podrobno od početka ispitao, da ti to napišem po redu, uvaženi Teofile, da se uveriš u verodostojnost onoga čemu si poučen. U vreme kada je car Irod vladao nad Judejom, bio je jedan sveštenik po imenu Zaharija. On je pripadao Avijinom redu. Žena mu je vodila poreklo od Arona. Zvala se Jelisaveta. Oboje su bili pravedni pred Bogom, besprekorno živeći po zapovestima i zahtevima Gospodnjim. Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su već bili u poodmaklim godinama. Jednom je Zaharija, po redosledu svog reda, vršio službu u hramu pred Bogom. On je, po svešteničkom običaju, kockom bio izabran da uđe u hram Gospodnji i prinese kad. Dok se kad prinosio, mnogo naroda se molilo u predvorju. Tada se pojavi anđeo Gospodnji i stade s desne strane kadionog žrtvenika. Zaharija se uznemiri i silno se prepadne ugledavši anđela. Anđeo mu reče: „Ne boj se, Zaharija! Tvoja molitva je uslišena. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina, i ti ćeš mu dati ime ’Jovan’. On će ti biti na radost i veselje i mnogi će se radovati njegovom rođenju. Jer, on će biti veliki pred Gospodom. On neće piti ni vina, ni žestoka pića, a Duhom Svetim biće ispunjen još u majčinoj utrobi. Mnoge će Izrailjce okrenuti Gospodu, njihovom Bogu. Stupaće kao vesnik pred Gospodom, u Ilijinom duhu i sili; da izmiri očeve sa sinovima i da vrati neposlušne na put razboritosti pravedničke, te da pripremi narod za Gospoda.“ Zaharija reče anđelu: „Po čemu ću to znati? Ja sam, evo, star čovek, a i moja žena je već zašla u godine.“ Anđeo mu odgovori: „Ja sam Gavrilo koji stojim u Božijem prisustvu. Bog me je poslao da govorim s tobom i da ti saopštim ovu radosnu vest. Budući da nisi poverovao mojim rečima, zanemećeš i nećeš moći da govoriš sve do dana kada će se ovo dogoditi. Ovo će se ispuniti u pravo vreme.“ A narod koji je čekao Zahariju, čudio se što se on tako dugo zadržao u hramu. Kada je Zaharija izašao iz hrama, nije mogao da im govori. Oni su onda shvatili da je imao viđenje u hramu. Davao im je znakove; nije mogao da govori. Kad je isteklo vreme njegove službe, Zaharija se vratio kući. Nešto nakon toga, njegova žena Jelisaveta zatrudni. Krila se pet meseci, govoreći: „Ovo je Gospod učinio za mene u vreme kada mu se svidelo da ukloni moju sramotu pred ljudima.“ A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“ Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“ Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.“ Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje.
Luka 1:1-38 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи, наумих и ја – пошто сам све тачно испитао од почетка – да ти напишем по реду, угледни Теофиле, да увидиш истинитост онога о чему си поучен. У време јудејског цара Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена, од Аронових кћери, по имену Јелисавета. Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим. Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године. Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде, по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади, а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу. Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника. Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде. Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован. Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке, те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу. Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.” Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.” Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест. И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.” А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму. А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем. И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући. А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи: „Тако ми је учинио Господ у време кад погледа на мене да скине моју срамоту међу људима.” А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].” Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.” А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?” Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји. И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, јер је свака реч Божја моћна.” На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.
Luka 1:1-38 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли међу нама онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи, па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду, да увидиш веродостојност онога о чему си поучен. У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године. Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу. Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх. Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.« Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.« »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.« А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем. Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући. После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила. »Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.« У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет, девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове. Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!« Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи. »Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога. Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус. Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.« Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица?« »Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силе Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији. Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу. Јер, Богу ништа није немогуће.« »Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.« И анђео оде од ње.
Luka 1:1-38 Нови српски превод (NSP)
Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен. У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама. Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе кад. Док се кад приносио, много народа се молило у предворју. Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела. Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби. Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“ Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“ Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“ А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори. Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“ А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“ Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“ Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“ Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. Богу ништа није немогуће.“ Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.
Luka 1:1-38 Sveta Biblija (SRP1865)
Buduæi da mnogi poèeše opisivati dogaðaje koji se ispuniše meðu nama, Kao što nam predaše koji isprva sami vidješe i sluge rijeèi biše: Namislih i ja, ispitavši sve od poèetka, po redu pisati tebi, èestiti Teofile, Da poznaš temelj onijeh rijeèi kojima si se nauèio. U vrijeme Iroda cara Judejskoga bijaše neki sveštenik od reda Avijna, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronova, po imenu Jelisaveta. A bijahu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovijestima i uredbama Gospodnjijem bez mane. I ne imadijahu djece; jer Jelisaveta bješe nerotkinja, i bijahu oboje veæ stari. I dogodi se, kad on služaše po svome redu pred Bogom, Da po obièaju sveštenstva doðe na njega da iziðe u crkvu Gospodnju da kadi. I sve mnoštvo naroda bijaše napolju i moljaše se Bogu u vrijeme kaðenja. A njemu se pokaza anðeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionoga. I kad ga vidje Zarija uplaši se i strah napade na nj. A anðeo reèe mu: ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiæe ti sina, i nadjeni mu ime Jovan. I biæe tebi radost i veselje, i mnogi æe se obradovati njegovu roðenju. Jer æe biti veliki pred Bogom, i neæe piti vina i sikera; i napuniæe se Duha svetoga još u utrobi matere svoje; I mnoge æe sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome; I on æe naprijed doæi pred njim u duhu i sili Ilijnoj da obrati srca otaca k djeci, i nevjernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov. I reèe Zarija anðelu: po èemu æu ja to poznati? jer sam ja star i žena je moja vremenita. I odgovarajuæi anðeo reèe mu: ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost. I evo, onijemiæeš i neæeš moæi govoriti do onoga dana dok se to ne zbude; jer nijesi vjerovao mojim rijeèima koje æe se zbiti u svoje vrijeme. I narod èekaše Zariju, i èuðahu se što se zabavi u crkvi. A izišavši ne mogaše da im govori; i razumješe da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nijem. I kad se navršiše dani njegove službe otide kuæi svojoj. A poslije ovijeh dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet mjeseci govoreæi: Tako mi uèini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora meðu ljudima. A u šesti mjesec posla Bog anðela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret K djevojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anðeo reèe: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meðu ženama. A ona vidjevši ga poplaši se od rijeèi njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav? I reèe joj anðeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. I evo zatrudnjeæeš, i rodiæeš sina, i nadjeni mu ime Isus. On æe biti veliki, i nazvaæe se sin najvišega, i daæe mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; I carovaæe u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neæe biti kraja. A Marija reèe anðelu: kako æe to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajuæi anðeo reèe joj: duh sveti doæi æe na tebe, i sila najvišega osjeniæe te; zato i ono što æe se roditi biæe sveto, i nazvaæe se sin Božij. I evo Jelisaveta tvoja tetka, i ona zatrudnje sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njojzi, koju zovu nerotkinjom. Jer u Boga sve je moguæe što reèe. A Marija reèe: evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po rijeèi tvojoj. I anðeo otide od nje.