3. Mojsijeva 7:1-12

Ovo je zakon o žrtvi za prestup. Ona je presveta. Neka se žrtva za prestup kolje na mestu gde se kolju žrtve svespalnice, a njenom krvlju neka se zapljusne žrtvenik sa svih strana. Neka se prinese sve njeno salo, rep i salo koje pokriva iznutrice, oba bubrega i salo što je oko njih i na slabinama; i mrežica što je na jetri neka se ukloni zajedno s bubrezima. Neka to sveštenik spali na žrtveniku kao paljenu žrtvu Gospodu. To je žrtva za prestup. Svako muško među sveštenicima sme je jesti. Neka se jede na svetom mestu. Ona je presveta. Zakon o žrtvi za prestup isti je kao zakon o žrtvi za greh. Isti je zakon za obe: ona pripada svešteniku koji njome vrši obred otkupljenja. Svešteniku koji prinosi nečiju žrtvu svespalnicu, neka pripadne koža od žrtve koju je prineo. Svaka žitna žrtva koja se peče u peći, i svaka koja se pripravlja u kotliću ili na tiganju neka pripadne svešteniku koji je prinosi; njegova je. Svaka žitna žrtva koja se mesi sa uljem ili nasuvo, neka pripadne svim sinovima Aronovim podjednako. Ovo je zakon za žrtvu mira koja se prinosi Gospodu. Ako je ko prinosi u znak zahvalnosti, neka uz žrtvu zahvalnicu prinese i beskvasne pogače umešene sa uljem, ili beskvasne kolače namazane uljem.