3. Mojsijeva 27:2-34

„Govori Izrailjcima i reci im: ’Ako neko zavetuje Gospodu osobu, ali hoće da se otkupi, ovako ćeš vršiti procenu: muškarca između dvadeset i šezdeset godina starosti proceni na pedeset srebrnih šekela prema hramskom šekelu. Ako se radi o ženi proceni je na trideset šekela. Muško između pet i dvadeset godina starosti proceni na dvadeset srebrnih šekela, a žensko na deset šekela. Muško između mesec dana i pet godina starosti proceni na pet srebrnih šekela, a žensko na tri srebrna šekela. Muško od šezdeset godina i starije proceni na petnaest šekela, a žensko na deset šekela. Ukoliko osoba ne može da plati procenjenu vrednost, neka dođe k svešteniku, koji će ga proceniti; sveštenik će proceniti onoga koji čini zavet prema njegovim mogućnostima. Ako neko donosi živinče kao prinos Gospodu, što god se daje Gospodu, sveto je. Dobro živinče se ne sme nadomestiti, niti zameniti za loše, ili loše živinče za dobro. Ako se jedno živinče zameni drugim, tada će i zavetovano i zamenjeno biti sveto. Ako je živinče nečisto, te nije od onih koje se mogu prineti Gospodu, neka ga donese pred sveštenika. Neka ga sveštenik proceni prema tome da li je dobro ili loše. Kakvu mu vrednost sveštenik odredi, tako će biti. Ako vlasnik hoće da ga otkupi, neka doda jednu petinu na procenjenu vrednost. Ako neko zavetuje svoju kuću Gospodu, neka sveštenik proceni kuću prema tome da li je dobra ili loša. Kakvu mu vrednost sveštenik odredi, tako će biti. Ukoliko onaj koji zavetuje svoju kuću hoće da je otkupi, neka doda jednu petinu na procenjeni iznos, i biće njegova. Ako neko zavetuje Gospodu jednu njivu od svog porodičnog imanja, proceni je prema količini semena koje ide u setvu: za jedan homer ječmenog semena pedeset srebrnih šekela. Ako zavetuje svoju njivu u oprosnoj godini, procenjena vrednost ostaje ista. Ako svoju njivu zavetuje nakon oprosne godine, sveštenik će proračunati cenu prema broju godina koje preostaju do naredne oprosne godine, pa će se njena procenjena vrednost srazmerno umanjiti. Ako onaj koji zavetuje njivu poželi da je otkupi, neka doda jednu petinu na procenjenu vrednost, i biće njegova. U slučaju da ne otkupi njivu, nego je proda drugome, više je ne može otkupiti. Kad njiva bude oslobođena u oprosnoj godini, neka bude posvećena kao njiva zavetovana Gospodu i postane sveštenikova imovina. Ako neko zavetuje Gospodu njivu koju je kupio, ali nije deo njegovog porodičnog imanja, neka sveštenik proračuna njenu vrednost prema proceni do oprosne godine, i neka istoga dana isplati procenjeni iznos kao stvar posvećenu Gospodu. U oprosnoj godini njiva će se vratiti onome od koga ju je kupio; onome koji drži njivu u posedu. Svaka procena će se vršiti prema hramskom šekelu: u jednom šekelu ima dvadeset gera. Prvina stoke, pošto je prvina, pripada Gospodu, i zato se ne može zavetovati. Bilo vo ili ovca, ono pripada Gospodu. Ako je to jedna od nečistih životinja, ona se može otkupiti po procenjenoj vrednosti dodavši petinu cene. Ako se ne otkupi, neka se proda po procenjenoj vrednosti. Šta god neko ima, pa zavetom posveti Gospodu, bilo to osoba, živinče, ili njiva na porodičnom imanju, ne sme se prodati, niti otkupiti. Sve što je zavetom posvećeno, najsvetije je Gospodu. Nijedna osoba, koja je određena za kleto uništenje, ne sme se otkupiti: mora svakako da se pogubi. Desetak od svakog zemaljskog semena i od plodova sa stabala pripada Gospodu: to je sveto Gospodu. Ako neko hoće da otkupi deo svog desetka, neka doda na to petinu cene. Desetak od sve krupne i sitne stoke, svako deseto od onog što prolazi ispod pastirskog štapa, neka bude sveto Gospodu. Neka niko ne ispituje je li dobro ili loše, i neka se ne zamenjuje. A ako se zameni, tada će i prvo i zamenjeno biti sveto; ne sme se otkupiti.’“ Ovo su zapovesti koje je Gospod dao Mojsiju za Izrailjce na Sinajskoj gori.