Plač Jeremijin 3:21-33

Nevolju nosim u srcu svome, ali gajim nadu u mislima: Nije nas nestalo jer nije prestala ljubav Gospodnja, jer nije presušilo milosrđe njegovo, oni se obnavljaju svakog jutra, vernost mu je zajamčena kao izlazak sunca. Kad Gospoda imam, ništa mi ne treba, i zato se uzdam u njega. Gospod je dobar prema čoveku koji se u Boga uzda, koji ga traži. Dobro je čekati ga smireno, očekivati spasenje od Gospoda. Najbolje je u mladosti svome se jarmu naučiti. Patniče, sedi usamljen i ćuti, Bog je to nametnuo. Poklonimo se do tla prašnjavoga, možda još ima nade. Ako nas tuče, neka tuče; ako nam se ruga, neka se ruga. Gospod ipak ima milosrđa, za večnost nas neće odbaciti; smilovaće se iako nas je rastužio, njegova je milost postojana; njemu nije milo da nas ponižava i da na ljude navaljuje tugu.