Plač Jeremijin 3:1-20

Ja sam čovek koji je upoznao bedu; iskusio sam kako Bog kažnjava. Mene odvede, mene primora; hodam bez svetlosti, a tmina sve gušća. Lično mene on bije i tuče, njegovi udarci ne prestaju. Meso mi se cepa, koža mi puca; on lomi kosti moje. U ropski me jaram upregao, teškoće je na mene navalio, naterao da živim u tmini, mrtvac zatvoren doveka. Zazida me, izlaza mi nema; ja sam sužanj s teškim okovima. Vičem, vapim da mi on pomogne, ali on mi molitvu odbija. Tesanim kamenom me je zazidao, na sve strane zakrčio drumove, puteve. Kao medved na me vreba, kao lav se na me baca. Po bespuću goni me i komada, ostavlja me da bih tamo umro. Zapinje luk svoj i gađa, kao da sam ja meta njegovih strela. U nutrinu strele mi je sasuo, u moje telo duboko ih zario. Narod mi se vazda podsmeva, za porugu služim svima. On gorčinom mene hrani, pelenom me on napaja. Tera me da grizem kamen i zube moje lomi; u pepeo mene zakopava. Zaboravih šta je mir i zdravlje, više ne znam šta je život dobri. Nema meni još mnogo življenja, iščezla je moja nada u Gospoda. Mislim na svoje muke i potucanja, to mi je slično pelenu, slično otrovu. Mislim na to bez prestanka, duša moja sahne u meni.