Knjiga proroka Joila 2:7-15

Trče kao ratnici, ko borci se uz zidine penju; i svaki svojim putem ide, staze svoje ne menjaju. Jedan drugog ne sapliću, svojim putem koračaju i neće stati, sve i da na oružje nasrnu. Vršljaju po gradu, po zidinama trče, u kuće se penju i kroz prozore provaljuju poput lopova. Pred njima zemlja drhti i nebesa se potresaju; pomračuju se sunce i mesec, a zvezde gasnu sjajem svojim. A Gospod će glas svoj da digne pred vojskom svojom jer je tabor njegov vrlo velik; jer su moćni oni što reč njegovu čine; jer je velik i veoma strašan dan Gospodnji, ko da ga izdrži? „Zato sada – govori Gospod – vratite mi se svim srcem svojim, u postu, žaljenju i vapaju.“ Srca svoja razderite, a ne odeću svoju! Vratite se Gospodu, Bogu svome, jer je milosrdan i milostiv; spor na srdžbu, bogat milosrđem i sažaljiv na nesreću. Ko zna? Možda se odvrati, predomisli, pa za sobom ostavi blagoslov – žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga. Zatrubite trubom na Sionu! Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor!

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Knjiga proroka Joila 2:7-15