Knjiga proroka Joila 2:1-11

Zatrubite trubom na Sionu! Povičite na mojoj svetoj gori! Neka zadrhte svi stanovnici zemlje. Dolazi dan Gospodnji i baš je blizu! Dan tamni i sumorni, dan oblaka i guste tame. Ko što se svitanje širi preko brda, takav je narod veliki i moćni kakvog od davnina nije bilo i neće ga biti godinama, iz naraštaja u naraštaj. Pred njim vatra proždire, a za njim spaljuje plamen. Pred njim je zemlja kao vrt edenski, a za njim opustošena divljina i niko mu utekao nije. Licem su slični licima konja i jure kao konjanici. Tutnje kao bojna kola kad vrh gora poskakuju; praskaju ko plamen vatre što strnjiku guta, kao narod moćan što se za boj postrojava. Narodi pred njima drhte, zažari se svako lice. Trče kao ratnici, ko borci se uz zidine penju; i svaki svojim putem ide, staze svoje ne menjaju. Jedan drugog ne sapliću, svojim putem koračaju i neće stati, sve i da na oružje nasrnu. Vršljaju po gradu, po zidinama trče, u kuće se penju i kroz prozore provaljuju poput lopova. Pred njima zemlja drhti i nebesa se potresaju; pomračuju se sunce i mesec, a zvezde gasnu sjajem svojim. A Gospod će glas svoj da digne pred vojskom svojom jer je tabor njegov vrlo velik; jer su moćni oni što reč njegovu čine; jer je velik i veoma strašan dan Gospodnji, ko da ga izdrži?