Knjiga o Jovu 6:1-30

A Jov je odgovorio ovim rečima: „O, kad bi se tuga moja izmeriti mogla na terazijama, sa svom nesrećom mojom! Od peska morskog bila bi teža i zato su reči moje nepromišljene. Evo, strele su Svemoćnoga u meni i njihov otrov duh moj ispija. Božiji su se užasi postrojili protiv mene. Njače li divlji magarac kraj ispaše? Muče li vo pokraj hrane svoje? Jede li se neosoljeno jelo? Ukusno li je belance jajeta? Ni da taknem tako nešto nisam hteo, a sad mi se hrana moja ogadila. Eh, kad bi se ispunila moja molba i dao mi Bog čemu se nadam! Kad bi hteo Bog da me skrši, da zamahne rukom svojom i sreže me! I dalje bi za mene to uteha bila, skakao bih veselo i u muci kojoj nema olakšanja, jer nisam prećutao reči Svetoga. A u čemu je to moja snaga da bih istrajao? I kakav je to moj kraj, pa da mi se duša strpi? Jesam li snažan kao što je kamen snažan? Da nije moje telo od bronze? Nije li svaka snaga u meni nestala? Iz mene je istrgnut svaki napredak. Ko uskraćuje milost očajniku, prijatelju svome, odbacio je strah od Svemoćnoga. A moja su me braća izneverila kao potok nepostojan, ko potoci suvih korita mutnih od leda, na kojima se sneg krije. Kada se istope, oni nestanu. Kada je toplo, oni ispare sa svog mesta. Vijugaju staze njihovih tokova, odlaze u pustaru i nestaju. Pogledom ih traže karavani Teme i putnici iz Save željno ih pogledaju. I posramili su se, jer su se pouzdali, došli su do njih i razočarali se. A sada ste vi za mene takvi – nikakvi – videli ste užas i prepali se! Da li sam vama rekao: ’Dajte! Od svoga imanja dajte otkup za mene; izbavite me iz ruku zlotvora, otkupite me iz ruku okrutnih?!’ Naučite me, pa ću da zaćutim. Objasnite mi šta sam sagrešio. Kako su bolne reči prikladne! Ali koga to vaš prekor prekoreva? Jelʼ mislite reči da prekorite i vetar očajnikovih žalopojki? Pa vi biste i siroče oborili i pogađali se za prijatelja svoga! Zato budite voljni da me pogledate, da li ću vas lagati u lice. Molim vas, okanite se, nek ne bude nepravde! Prođite se, pravednost je moja još uvek ovde! Ima li nepravde na jeziku mome? Zar usta moja ne prepoznaju zlo?