U zemlji Uz je živeo čovek po imenu Jov. Bio je bez mane, čovek pravedan i bogobojazan koji se klonio zla. Rodilo mu se sedam sinova i tri ćerke. Imao je posed od sedam hiljada ovaca, tri hiljade kamila, pet stotina pari volova, pet stotina magarica i jako mnogo slugu. Bio je imućniji od svakoga na istoku.
Elem, njegovi su sinovi odlazili na kućne gozbe koje su priređivali, svaki od njih u svoj dan. Slali su pozive svojim trima sestrama da sa njima piju i jedu. A kada bi se izređali dani gozbe, Jov je slao po njih da ih posveti. Ustajao bi rano ujutro i prinosio svespalnice za svakog od njih. Naime, govorio je Jov: „Možda su deca sagrešila i u svom srcu proklela Boga.“ I Jov je to radio svakog dana.
Tek, jednog su dana Božiji sinovi došli i stali pred Gospoda, a među njih je došao i Satana. I Gospod reče Satani: „Odakle dolaziš?“
Satana odgovori Gospodu rečima: „Prolazio sam zemljom i obilazio sam je.“
Gospod reče Satani: „A jesi li uočio Jova, slugu moga, jer na zemlji nema čoveka koji je poput njega bez mane, pravedan, bogobojazan i koji se kloni zla?“
Satana je odgovorio Gospodu rečima: „Uzalud li se Jov Boga boji?! Zar ti nisi ogradio njega i kuću njegovu i sve što poseduje unaokolo? Blagoslovio si delo njegovih ruku i njegov se posed proširio po zemlji. Ali pruži ruku svoju i dirni mu u sve to što ima – neće li te u lice prokleti!“
Gospod je uzvratio Satani: „Dobro, sve što ima u tvojim je rukama. Samo njega rukom ne dotiči.“
Tada je Satana otišao iz Božijeg prisustva.
Tako su jednog dana Jovovi sinovi i njegove ćerke jeli i pili vino u kući svog brata prvenca. Tada je Jovu došao glasnik i poručio: „Znaš, dok su volovi orali i magarice pasle kraj njih, banuli su Saveji i oteli ih! Sluge su pobili oštricom mača, samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“
I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Od Boga se vatra sručila s nebesa! Spalila je ovce i progutala sluge, samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“
I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Haldejci svrstani u tri čete su izvršili prepad na kamile! Oteli su ih, sluge su pobili oštricom mača i samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“
I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Tvoji sinovi i tvoje ćerke su jeli i pili vino u kući svog brata prvenca. I gle, strahovit je vetar dunuo iz pravca pustinje! Udario je na četiri ugla kuće koja se srušila na decu i oni su izginuli! Samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“
Jov je tada ustao i pocepao svoju odeću. Obrijao je svoju glavu, bacio se na tlo i poklonio. Rekao je:
„Go sam izašao iz utrobe majke svoje
i go ću da se vratim tamo!
Gospod je dao – Gospod je uzeo!
Blagosloveno neka je ime Gospodnje!“
Tako Jov u svemu ovome nije sagrešio i nije optužio Boga.