Jovan 5:1-30

Nakon ovoga, Isus ode gore u Jerusalim na jedan judejski praznik. U Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, nalazila se banja koja se na jevrejskom zvala „Vitezda“. Imala je pet tremova. Tu je ležalo mnogo bolesnih: slepih, hromih, i oduzetih. Čekali su da se voda zatalasa, jer je anđeo silazio u određeno vreme talasajući vodu. Prvi koji bi ušao kad se voda zatalasa, ozdravljao bi, ma od kakve bolesti da je bolovao. Tamo je bio jedan čovek koji je trideset osam godina patio od svoje bolesti. Isus ga je video da leži tamo, te znajući da je već dugo bolestan, upita ga: „Hoćeš li da ozdraviš?“ Bolesnik mu odgovori: „Gospode, nemam nikoga ko bi me spustio u banju kad se voda zatalasa. Dok ja dođem do tamo, drugi pre mene siđe.“ Isus mu reče: „Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj!“ Čovek odmah ustane, podigne svoja nosila i počne da hoda. Taj dan je bio subota. Vodeći Jevreji rekoše isceljenom čoveku: „Danas je subota, i nije dozvoljeno da nosiš svoja nosila!“ On odgovori: „Onaj koji me je iscelio rekao mi je: ’Uzmi svoja nosila i hodaj!’“ Oni ga upitaše: „Ko je taj čovek što ti je rekao: ’Uzmi svoja nosila i hodaj!’?“ Isceljeni nije znao ko ga je iscelio, jer je Isus nestao u mnoštvu sveta koje je bilo tamo. Kasnije je Isus našao isceljenog čoveka u hramu i rekao mu: „Eto, ozdravio si. Ne greši više da te ne snađe nešto gore.“ Čovek ode i javi vodećim Jevrejima da je Isus onaj koji ga je iscelio. Ti Jevreji su počeli da proganjaju Isusa, jer je to učinio u subotu. Isus im reče: „Moj Otac sve do sada radi, pa i ja radim.“ Zbog ovoga su Jevreji još više bili rešeni da ga ubiju; ne samo zato što je prekršio Zakon o suboti, već i stoga što je Boga nazvao svojim Ocem, te izjednačio sebe sa Bogom. Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ništa ne može da čini sam od sebe; on čini samo ono što je video da Otac čini. Što Otac čini, to isto čini i Sin. Naime, Otac voli Sina i zato mu otkriva sve što sam čini. Otkriće mu i veće stvari, a vi ćete im se diviti. Kao što Otac podiže mrtve i daje im život, tako i Sin daje život onima kojima hoće. Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu, da svi poštuju Sina, kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život, te ne ide na sud, nego prelazi iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem: dolazi čas, i već je došao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg. Koji ga čuju, ti će živeti. Jer, kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi. Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas kada će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, pa će izaći iz njih. Tada će oni koji su činili dobro vaskrsnuti za život, a oni koji su činili zlo vaskrsnuće da prime osudu. Ja sam ništa ne mogu da činim po svome; ja sudim na osnovu onoga što čujem. Moj sud je pravedan, jer ja ne tražim da činim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.