Jovan 11:1-16

Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš.“ Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji.“ Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana. Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!“ Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?“ Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu.“ Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim.“ Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se.“ U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu. Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro, i zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste vi mogli da verujete. Ali, hajdemo k njemu!“ Toma, zvani „Blizanac“, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da umremo sa njim!“