Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego preskače na drugom mestu, taj je lopov i razbojnik. Pastir ovcama je onaj koji ulazi na vrata. Njemu vratar otvara, a ovce slušaju njegov glas. Svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. Kada izvede svoje ovce, on sam ide pred njima i ovce idu za njim, jer poznaju njegov glas. One neće slediti stranca, jer ne prepoznaju glas stranca.“ Isus im je ispričao ovu priču, ali oni nisu razumeli o čemu im je govorio.
Isus im je tada ponovo rekao: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata za ovce. Svi koji su pre mene došli, lopovi su i razbojnici, ali ih ovce nisu poslušale. Ja sam vrata. Ko uđe kroz mene, biće spasen; ulaziće i izlaziće i pašu će nalaziti. Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i uništi. Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.
Ja sam dobri Pastir. Dobri Pastir polaže svoj život za ovce. Najamnik, kome ovce ne pripadaju, nije pastir. Kada vidi da dolazi vuk, on ostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i razgoni. Pošto je najamnik, njega nije briga za ovce.
Ja sam dobri Pastir i poznajem svoje ovce, a moje ovce poznaju mene. Tako i Otac poznaje mene i ja Oca. Ja polažem svoj život za ovce. Ipak, imam i druge ovce koje nisu iz ovog tora. I njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas. Onda će biti jedno stado sa jednim Pastirem. Moj Otac me voli, zato što hoću da položim svoj život. Ja ga dajem da bih ga ponovo uzeo. Niko ga ne uzima od mene; ja ga sam polažem. Imam vlast da ga položim kao i da ga ponovo uzmem. Ovu zapovest sam primio od svoga Oca.“
Zbog ovih reči je ponovo nastala podela među Jevrejima. Mnogi rekoše: „U njemu je zli duh, pa bunca. Što ga slušate?“ Drugi rekoše: „To nisu reči opsednutog zlim duhom. Zar zli duh može da vrati vid slepome?“
U Jerusalimu se tada slavio praznik Posvećenja hrama. Bila je zima. Isus je hodao u hramu Solomonovim tremom. Tada ga okružiše Jevreji i rekoše mu: „Dokle ćeš nas držati u neizvesnosti? Reci nam otvoreno ako si ti Hristos!“
Isus im odgovori: „Ja sam vam rekao, ali vi ne verujete. Dela koja činim u ime svoga Oca govore mi u prilog. Vi, ipak, ne verujete, jer ne pripadate mojim ovcama. Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem večni život, te neće nikada propasti, niti će ih iko oteti iz moje ruke. Otac moj, koji mi ih je dao, veći je od svega i niko ne može da ih otme iz ruke moga Oca. Ja i Otac jedno smo.“
Jevreji ponovo dograbiše kamenje da ga kamenuju. Isus im reče: „Učinio sam pred vama mnoga dobra dela koja mi je Otac naložio. Za koje od njih me kamenujete?“
Jevreji mu odgovoriše: „Ne kamenujemo te mi za dobro delo, nego zbog bogohulstva. Ti si čovek, a proglašavaš se Bogom.“
Isus im reče: „Zar u vašem Zakonu ne piše: ’Ja rekoh: „Bogovi ste“’? Ako je Zakon nazvao ’bogovima’ one kojima je Božija reč upućena – a Pismo se ne može ukinuti – kako onda kažete za onoga, koga je Bog posvetio i poslao u svet: ’Ti vređaš Boga!’, zbog toga što sam rekao: ’Ja sam Sin Božiji’?! Ako ja ne činim dela svog Oca, nemojte mi verovati. Ukoliko činim njegova dela, onda verujte makar tim delima, ako već ne verujete meni. Tada ćete znati da je Otac u meni i ja u Ocu.“ Tada su ponovo hteli da ga uhvate, ali je on izmakao njihovim rukama.
Isus je ponovo prešao na drugu stranu Jordana, kod mesta gde je Jovan nekada krštavao. Tamo je ostao. Tada su mnogi došli k njemu i rekli: „Jovan nije učinio nijedan znak, ali sve što je rekao za ovog čoveka bilo je istinito.“ Mnogi su tamo poverovali u Isusa.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
