Jovan 10:1-42
Jovan 10:1-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Заиста, заиста, кажем вам: ко не улази у овчији тор на врата, него прелази с друге стране, тај је лопов и разбојник. А ко улази на врата, пастир је овцама. Овоме вратар отвара и овце слушају његов глас, и своје овце зове по имену и изводи их. Кад све своје овце истера, иде пред њима и овце иду за њим јер знају његов глас. За туђином неће ићи, него ће бежати од њега јер не познају глас туђинаца.” Исус им каза ову причу, али они нису разумели шта им је говорио. Рече им опет Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: ја сам врата за овце. Сви који су дошли пре мене крадљивци су и разбојници; али их овце не послушаше. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, биће спасен, улазиће и излазиће, и пашу ће налазити. Крадљивац долази само да украде, закоље и упропасти; ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу. Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. Најамник, који није пастир, коме овце не припадају, гледа вука како долази, те оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује, јер је најамник и не мари за овце. Ја сам добри пастир и знам своје, и моје овце познају мене. Као што Отац познаје мене, и ја познајем Оца, и полажем свој живот за овце. Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир. Отац ме љуби зато што ја полажем свој живот да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам моћ да га положим, а могу да га опет узмем – овај налог сам примио од свог Оца.” Због ових речи опет дође до подвојености међу Јудејцима. Многи од њих говораху: „Демон је у њему и махнита; што га слушате?” Други говораху: „То нису речи бесомучног човека; зар може демон да отвори очи слепима?” У Јерусалиму се тада славио Празник освећења храма; беше зима. А Исус је ходао у храму по Соломоновом трему. Јудејци га тако опколише и рекоше му: „Докле ћеш нам мучити душу? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.” Исус им одговори: „Рекох вам, па не верујете; дела која ја чиним у име свога Оца сведоче за мене. Али ви не верујете зато што не припадате мојим овцама. Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном. Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке. Мој Отац – који ми их даде – већи је од свих, и нико не може да отме из руке мога Оца. Ја и Отац једно смо.” Јудејци поново донеше камење да га камењем убију. Исус им одговори: „Показао сам вам многа добра дела од Оца; за које од тих дела бацате камење на мене?” Одговорише му Јудејци: „За добро дело те не засипамо камењем, него због хуле на Бога, што се ти – као човек – градиш Богом.” Одговори им Исус: „Зар не стоји написано у вашем закону: ‘Ја рекох: богови сте’? Кад оне назива боговима на које се односи реч Божја – а Писмо се не може разрешити, зашто ви кажете да хули на Бога онај кога је Отац посветио и послао на свет – што сам рекао: ‘Ја сам Син Божји’? Ако не чиним дела свога Оца, не верујете ми. А ако их чиним, верујте делима ако мени не верујете, да сазнате и познајете да је Отац у мени и ја у Оцу.” Тада су опет тражили да га ухвате, али им измаче из руку. И оде опет преко Јордана на место где је Јован прво крштавао, те оста онде. И многи дођоше к њему и говораху: „Јован, додуше, није учинио ниједнога чуда, али је било истинито све што је Јован рекао за овога.” И многи повероваше онде у њега.
Jovan 10:1-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник. А ко улази кроз врата, пастир је овцама. Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас. За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.« Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори. Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама. Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу. »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. Јер, најамник је и није му стало до оваца. »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.« Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?« А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?« У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима. Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.« »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. Ја и Отац једно смо.« Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?« »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.« А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘? Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.« Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку. Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде. Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!« И многи тамо повероваше у њега.
Jovan 10:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego preskače na drugom mestu, taj je lopov i razbojnik. Pastir ovcama je onaj koji ulazi na vrata. Njemu vratar otvara, a ovce slušaju njegov glas. Svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. Kada izvede svoje ovce, on sam ide pred njima i ovce idu za njim, jer poznaju njegov glas. One neće slediti stranca, jer ne prepoznaju glas stranca.“ Isus im je ispričao ovu priču, ali oni nisu razumeli o čemu im je govorio. Isus im je tada ponovo rekao: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata za ovce. Svi koji su pre mene došli, lopovi su i razbojnici, ali ih ovce nisu poslušale. Ja sam vrata. Ko uđe kroz mene, biće spasen; ulaziće i izlaziće i pašu će nalaziti. Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i uništi. Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju. Ja sam dobri Pastir. Dobri Pastir polaže svoj život za ovce. Najamnik, kome ovce ne pripadaju, nije pastir. Kada vidi da dolazi vuk, on ostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i razgoni. Pošto je najamnik, njega nije briga za ovce. Ja sam dobri Pastir i poznajem svoje ovce, a moje ovce poznaju mene. Tako i Otac poznaje mene i ja Oca. Ja polažem svoj život za ovce. Ipak, imam i druge ovce koje nisu iz ovog tora. I njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas. Onda će biti jedno stado sa jednim Pastirem. Moj Otac me voli, zato što hoću da položim svoj život. Ja ga dajem da bih ga ponovo uzeo. Niko ga ne uzima od mene; ja ga sam polažem. Imam vlast da ga položim kao i da ga ponovo uzmem. Ovu zapovest sam primio od svoga Oca.“ Zbog ovih reči je ponovo nastala podela među Jevrejima. Mnogi rekoše: „U njemu je zli duh, pa bunca. Što ga slušate?“ Drugi rekoše: „To nisu reči opsednutog zlim duhom. Zar zli duh može da vrati vid slepome?“ U Jerusalimu se tada slavio praznik Posvećenja hrama. Bila je zima. Isus je hodao u hramu Solomonovim tremom. Tada ga okružiše Jevreji i rekoše mu: „Dokle ćeš nas držati u neizvesnosti? Reci nam otvoreno ako si ti Hristos!“ Isus im odgovori: „Ja sam vam rekao, ali vi ne verujete. Dela koja činim u ime svoga Oca govore mi u prilog. Vi, ipak, ne verujete, jer ne pripadate mojim ovcama. Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem večni život, te neće nikada propasti, niti će ih iko oteti iz moje ruke. Otac moj, koji mi ih je dao, veći je od svega i niko ne može da ih otme iz ruke moga Oca. Ja i Otac jedno smo.“ Jevreji ponovo dograbiše kamenje da ga kamenuju. Isus im reče: „Učinio sam pred vama mnoga dobra dela koja mi je Otac naložio. Za koje od njih me kamenujete?“ Jevreji mu odgovoriše: „Ne kamenujemo te mi za dobro delo, nego zbog bogohulstva. Ti si čovek, a proglašavaš se Bogom.“ Isus im reče: „Zar u vašem Zakonu ne piše: ’Ja rekoh: „Bogovi ste“’? Ako je Zakon nazvao ’bogovima’ one kojima je Božija reč upućena – a Pismo se ne može ukinuti – kako onda kažete za onoga, koga je Bog posvetio i poslao u svet: ’Ti vređaš Boga!’, zbog toga što sam rekao: ’Ja sam Sin Božiji’?! Ako ja ne činim dela svog Oca, nemojte mi verovati. Ukoliko činim njegova dela, onda verujte makar tim delima, ako već ne verujete meni. Tada ćete znati da je Otac u meni i ja u Ocu.“ Tada su ponovo hteli da ga uhvate, ali je on izmakao njihovim rukama. Isus je ponovo prešao na drugu stranu Jordana, kod mesta gde je Jovan nekada krštavao. Tamo je ostao. Tada su mnogi došli k njemu i rekli: „Jovan nije učinio nijedan znak, ali sve što je rekao za ovog čoveka bilo je istinito.“ Mnogi su tamo poverovali u Isusa.
Jovan 10:1-42 Нови српски превод (NSP)
Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. Пастир овцама је онај који улази на врата. Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. Када изведе своје овце, он сам иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио. Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу. Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. Пошто је најамник, њега није брига за овце. Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. Нико га не узима од мене; ја га сам полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“ Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“ У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“ Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. Ја и Отац једно смо.“ Јевреји поново дограбише камење да га каменују. Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“ Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“ Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама. Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ Многи су тамо поверовали у Исуса.
Jovan 10:1-42 Sveta Biblija (SRP1865)
Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovèij nego prelazi na drugom mjestu on je lupež i hajduk; A koji ulazi na vrata jest pastir ovcama: Njemu vratar otvora, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih; I kad svoje ovce istjera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. A za tuðinom neæe da idu, nego bježe od njega, jer ne poznaju glasa tuðega. Ovu prièu kaza im Isus, ali oni ne razumješe šta to bijaše što im kaza. Tada im reèe Isus opet: zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama. Svi koliko ih god doðe prije mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ko uðe kroza me spašæe se, i uæi æe i iziæi æe, i pašu æe naæi. Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja doðoh da imaju život i izobilje. Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce, A najamnik, koji nije pastir, kome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, i ostavlja ovce, i bježi: i vuk razgrabi ovce i raspudi ih; A najamnik bježi, jer je najamnik i ne mari za ovce. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju. Kao što mene zna otac i ja znam oca; i dušu svoju polažem za ovce. I druge ovce imam koje nijesu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i èuæe glas moj, i biæe jedno stado i jedan pastir. Zato me otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovijest primio od oca svojega. Tada opet postade raspra meðu Jevrejima za ove rijeèi. Mnogi od njih govorahu: u njemu je ðavo, i poludio je; šta ga slušate? Drugi govorahu: ove rijeèi nijesu ludoga; zar može ðavo slijepima oèi otvorati? A bijaše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i bješe zima. I hodaše Isus u crkvi po trijemu Solomunovu. A Jevreji ga opkoliše, i govorahu mu: dokle æeš muèiti duše naše? Ako si ti Hristos kaži nam slobodno. Isus im odgovori: ja vam kazah, pa ne vjerujete. Djela koja tvorim ja u ime oca svojega ona svjedoèe za me. Ali vi ne vjerujete; jer nijeste od mojijeh ovaca, kao što vam kazah. Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu. I ja æu im dati život vjeèni, i nikad neæe izginuti, i niko ih neæe oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih dade veæi je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke oca mojega. Ja i otac jedno smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da ga ubiju. Isus im odgovori: mnoga vam dobra djela javih od oca svojega; za koje od onijeh djela bacate kamenje na me? Odgovoriše mu Jevreji govoreæi: za dobro djelo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, što ti, èovjek buduæi, gradiš se Bog. Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vašemu: ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima rijeè Božija bi, i pismo se ne može pokvariti; Kako vi govorite onome kojega otac posveti i posla na svijet: hulu na Boga govoriš, što rekoh: ja sam sin Božij? Ako ne tvorim djela oca svojega ne vjerujte mi. Ako li tvorim, ako meni i ne vjerujete, djelima mojima vjerujte, da poznate i vjerujete da je otac u meni i ja u njemu. Tada opet gledahu da ga uhvate; ali im se izmaèe iz ruku. I otide opet preko Jordana na ono mjesto gdje Jovan prije kršæavaše; i osta ondje. I mnogi doðoše k njemu i govorahu: Jovan ne uèini nijednoga èuda, ali sve što kaza Jovan za ovoga istina bješe. I mnogi vjerovaše ga ondje.