Knjiga proroka Jeremije 48
48
Poruka Moavu
1Ovako kaže Moavu, Gospod nad vojskama, Bog Izrailja:
„Jao Navavu, jer će se opustošiti!
Kirijatajim će se posramiti i porobiti;
posramiće se utvrđenje i razvaliti.
2Neće se više Moav dičiti
jer mu zlo spremaju u Esevonu:
’Hajde da ga istrebimo kao narod.’
A i ti, Madmane, ćeš ućutati,
jer mač na tebe kreće.
3Čuje se vrisak iz Oronajima.
Pustošenje, razaranje veliko!
4Moav je slomljen
i čuje se plač njegove nejači.
5Na usponu luitskom
penjaće se neprestano plačući,
i slušaće vapaj razaranja
na padini Oronajima.
6Bežite! Živote spasavajte
i budite ko grm smreke u pustinji.
7Zato što se pouzdaješ u svoja dela
i u blago svoje, i ti ćeš biti porobljen.
I Hamos#48,7 Moavsko božanstvo. će otići u ropstvo,
njegovi sveštenici i njegovi glavari zajedno.
8Zatirač će proći od grada do grada
i nijedan neće izmaći.
Propašće dolina
i visoravan će biti uništena
kako je kazao Gospod.
9Dajte krila Moavu da poleti,
da ode iz svojih gradova
što će postati ruševine
bez stanovnika u njima.
10Proklet svako ko nemarno radi Gospodnji posao!
Proklet onaj što od krvi mač svoj usteže!
11Spokojan i siguran je bio Moav
od svoje mladosti,
kao talog nepretakan iz bureta u bure.
U izgnanstvo nije išao,
ukus i miris mu se nisu menjali.
12Zato, evo dolaze dani
– govori Gospod –
kada ću im poslati pretakače
da ih pretoče u svoju burad,
a da isprazne njihove krčage
i skrše ih.
13Osramotiće se Moavci zbog Hamosa
kao što se zbog Vetilja,
svoje uzdanice, osramotio dom Izrailjev.
14Kako možeš da govoriš: ’Ratnici smo,
bitke smo junaci!’?
15Moav je poharan, gradovi mu osvojeni,
a najbolji mladići njegovi sišli su na klanje
– govori car, Gospod nad vojskama mu je ime.
16Blizu je, dolazi propast Moava.
Žuri, ne zastaje njegovo zlo.
17Žalite ga, svi vi oko njega,
svi što znate za njegovo ime.
Pa kažite: ’Žezlo moći, žezlo slavonosno –
kako ga slomiše!’
18Spusti se iz časti svoje,
na tlo sedi isušeno, stanovnice,
ćerko devonska.
Onaj što je poharao Moav
uspinje se k tebi
da i tvoja utvrđenja skrši.
19Na put stani i posmatraj, stanovnice,
ćerko Aroira.
Čoveka što beži i ženu izbeglu ti upitaj:
’Šta se dogodilo?’
20Moav je osramoćen jer je srušen.
Vapite, plačite
i objavite u Arnonu
da je Moav poharan.
21Sud dolazi na visoravan,
na Olon, na Jasu i Mifat;
22na Devon, na Navav i Vet-Devlataim;
23na Kirijatajim, na Vet-Gamul i na Vet-Meon;
24na Keriot i na Vosoru,
na sve gradove moavske zemlje koji su daleko i koji su blizu.
25Slomljena je Moavova sila,
polomljena ruka je njegova
– govori Gospod.“
26Opijte ga,
jer je sebe nad Gospodom uzdigao.
Ali valjaće se Moav u izbljuvku svome
i postaće priča drugima za podsmeh.
27Nije li i tebi Izrailj bio priča za podsmeh,
kao lopov uhvaćeni,
pa vrtiš glavom
kad o njemu pričaš?
28Napustite gradove i živite u vrletima,
stanovnici Moava.
Postanite kao golub što se gnezdi
u visokoj raselini.
29Za Moavov smo ponos čuli,
za ponos veliki, za njegovu oholost,
za njegovu osornost i hvalisanje,
i za gordost njegovog srca.
30„Znam ja – govori Gospod –
obest njegovu.
Lažno je njegovo hvalisanje
i lažima ništa neće da postigne.
31Kukam zato za Moavom,
plačem za svima njima, Moavcima.
Ječim za ljudima u Kir-Eresu.
32Plakaću za tobom više, lozo sivamska,
nego što sam plakao za Jazirom.
Mladice tvoje su bile pružene do mora,
sve do mora jazirskog.
A sada se na tvoje, tek pristiglo letnje voće,
i na berbu tvoju, ustremio zatirač.
33Nestali su radost i veselje
iz voćnjaka i iz zemlje moavske.
Učinio sam da nestane vina iz kaca,
da gazilac ne gazi grožđe u kaci radujući se.
Biće vriske,
ali ne od radosti.
34Od Esevona do Elealije i Jase
se čuje naricanje,
viču od Soara do Oronajima i Eglat-Selisija
jer su se isušile vode nimrimske.
35Istrebiću u Moavu
– govori Gospod –
onog što žrtvuje po uzvišicama
i onog koji kadi svojim bogovima.
36Za Moavom kao frula jeca srce moje.
Za ljudima Kir-Eresa kao frula jeca srce moje,
zato što je nastradalo ono što su stekli.
37Sve su glave ogolele
i sve brade obrijane.
Sve su ruke izbrazdane,
a kostret je na bedrima.
38Na svim krovovima Moava
i na njegovim trgovima
samo žalopojke,
jer sam skršio Moav
kao krčag koji niko neće
– govori Gospod.“
39Žaliće: „O, kako je skršen!
Kako je Moav okrenuo glavu jer je posramljen.
Postao je Moav priča za podsmeh
i užasavanje svim mestima unaokolo.“
40Jer ovako kaže Gospod:
„Evo, kao orao se obrušava
i krila svoja širi nad Moavom.
41Keriot je osvojen,
utvrđenja opkoljena,
a srce će moavskih ratnika
onoga dana biti kao srce porodilje.
42Moav će istrebljen biti kao narod,
jer je sebe nad Gospodom uzdigao.
43Čekaju te strahota,
jama i zamka, stanovniče Moava!
– govori Gospod.
44Ko utekne od strahote,
u jamu će pasti;
ko se iz jame izvuče,
u zamku će se uhvatiti!
Jer ja sam taj što na Moav donosim
godinu njihove kazne
– govori Gospod.
45U senci su Esevona
zastali begunci onemoćali,
jer je požar krenuo od Esevona
i plamen iz samoga Sihona,
da proguta čelo Moavovo
i teme buntovnicima.
46Jao tebi, Moave!
Propašće Hamosov narod!
Sinove će tvoje odvesti u ropstvo
i tvoje ćerke u izgnanstvo.
47Ali vratiću izgnanike moavske
u poslednjim danima
– govori Gospod.“
Dovde je sud nad Moavom.
Trenutno izabrano:
Knjiga proroka Jeremije 48: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.