Knjiga proroka Jeremije 2

Izrailj je zaboravio Boga

1Došla mi je reč Gospodnja govoreći: 2„Idi i objavi u uši Jerusalima:

’Govori Gospod:

„Sećam te se po privrženosti tvoje

mladosti i ljubavi tvog vereništva.

Išla si za mnom u pustinju,

u nezasejanu zemlju.

3Svet je Izrailj bio Gospodu,

prvina njegovog uroda

i svi koji su ga gutali bili bi krivi

i propast bi ih stigla

– govori Gospod.“’“

4Čujte Gospodnju reč, dome Jakovljev

i svi rodovi Izrailjevog doma.

5Govori Gospod:

„Kakvu su nepravdu u meni našli tvoji preci

kada su se udaljili od mene,

išli za taštinom

i postali tašti?

6Nisu pitali: ’Gde je Gospod

koji nas je doveo iz egipatske zemlje,

koji nas je vodio u pustinji,

po zemlji pustoši i jama,

po zemlji sušnoj i mračnoj,

po zemlji kojom niko kročio nije

i u kojoj niko prebivao nije?’

7A ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka,

da jedete njeno voće i njena dobra.

I došli ste i opoganili ste moju zemlju,

i moje ste nasledstvo pretvorili u gadost.

8Sveštenici nisu rekli:

’Gde je Gospod?’

Oni koji se bave Zakonom me nisu poznali,

i pastiri se pobuniše protiv mene.

Proroci su proricali uz pomoć Vala

i išli za onim od čega nema koristi.

9I još ću da se parničim s vama

– govori Gospod –

i sa decom vaše dece ću da se parničim.

10Jer, pređite na kitimska ostrva i vidite,

i u Kedar pošaljite pa onda dobro razmotrite.

Vidite da li se ovako nešto već dogodilo:

11Da li je neki narod zamenio bogove

ako oni i nisu bogovi?

A moj narod je zamenio svoju Slavu#2,11 Govorna stilska figura kojom se osobine neke osobe ili stvari izjednačavaju sa svojim nosiocem. (Vidi Isa 1,4 Svetitelj Izrailjev.)

za ono od čega nema koristi!

12O, nebesa, užasnite se zbog ovoga,

zgrozite se i opustošite

– govori Gospod.

13Jer je dva zla učinio moj narod:

Zaboravio je mene, izvor svežih voda,

i sebi isklesao bunare,

napukle bunare što ne drže vodu.

14Pa zar je Izrailj rob, jedan od onih rođenih u kući?

Zašto je postao plen?

15Na njega riču lavići, urliču rikom;

njegovu su zemlju pretvorili u pustoš,

njegovi gradovi su porušeni

i tu više niko ne prebiva.

16Čak ti je i narod iz Nofa i Tafnesa

obrijao teme.

17Zar to nisi sam sebi uradio

napustivši Gospoda, svog Boga,

u vreme kada te je vodio putem?

18I zato šta ti znači put egipatski

da piješ vodu sihorsku#2,18 Sior je rukavac Nila.?

I šta ti znači put asirski

da piješ vodu iz reke#2,18 Eufrat.?

19Kazniće te tvoje zlo

i tvoje otpadništvo će te prekoriti.

Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko

što si napustio Gospoda, svog Boga,

i što nema u tebi moga straha –

govori Gospod, Bog nad vojskama.

20Jer ja sam odavno skršio tvoj jaram

i tvoje sam okove izlomio.

Ali ti si rekla: ’Neću da ti služim.’

I na svakoj uzvišici,

i pod svakim zelenim drvetom

si polegla kao bludnica.

21A ja, ja sam te posadio kao plemenitu lozu,

baš pouzdano seme.

I kako si mi se promenila

i izrodila u vinjagu?

22Sve i da se šalitrom pereš

i da pribaviš mnogo ceđi,

štrčaće fleka tvoje krivice preda mnom

– govori Gospod Bog.

23Kako onda govoriš: ’Nisam oskrnavljena

i nisam išla Valima?’

Sagledaj svoje tragove u dolini

i shvati šta si uradila.

Ti si mlada i brza kamila

što tumaraš kojekuda;

24mlada magarica navikla na divljinu

što u svojoj žudnji njuši vetar.

I ko će da je vrati kad je u teranju?

Neće malaksati svi koji je traže,

jer će je pronaći u njenom mesecu.

25Ne dozvoli da ti noga bude bosa,

da ti grlo bude suvo.

Ali ti si rekla: ’Ništa od toga!

Ne, jer volim tuđe bogove

i ići ću za njima.’

26Kao lopov što se stidi kada ga uhvate,

tako će da se osramoti dom Izrailjev.

Oni – njegovi carevi, njegovi glavari,

njegovi sveštenici i njegovi proroci –

27koji govore drvetu: ’Ti si moj otac!’

I kamenu: ’Ti si me rodio!’

Jer su meni okrenuli leđa a ne lice,

a u vreme svoje propasti će reći:

’Ustani i spasi nas!’

28Pa gde su tvoji bogovi koje si napravio za sebe?

Neka ustanu ako mogu da te spasu

u vreme tvoje propasti.

Jer, koliki je broj tvojih gradova –

o, Judo – toliko je tvojih bogova.

29Zašto se parničite sa mnom?

Pa svi ste se vi pobunili protiv mene

– govori Gospod.

30Uzalud sam udarao tvoje sinove

jer nisu prihvatili karanje,

a tvoj je mač progutao tvoje proroke

kao kad lav proždire.

31O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju:

Zar sam Izrailju bio pustinja

ili zemlja mrklog mraka?

Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se

pa nećemo ponovo da ti dođemo’?

32Zaboravlja li devica svoj nakit

i nevesta svoj pojas?

A moj narod zaboravlja mene

danima bez broja.

33Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav,

da si i pokvarenice naučila svojim putevima!

34Još se i krv našla na tvojim skutima,

sve životi ubogih i nevinih,

iako ih nisi zatekla dok provaljuju.

Ali za sve to ti kažeš:

35’Ja sam nedužna!

Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’

I evo, sporiću se s tobom

jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’

36Zašto tako tumarajući

menjaš svoj put?

I od Egipta ćeš se zastideti

kao što si se zastidela Asirije.

37I od njega ćeš da odeš

s rukama svojim na glavi svojoj,

jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice

da zbog njih ne napreduješ.

Trenutno izabrano:

Knjiga proroka Jeremije 2: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi

Sveto pismo, Novi srpski prevod

Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.

The Holy Bible, New Serbian Translation

Saznaj više o Novi srpski prevod

Knjiga proroka Jeremije 2

Popularni biblijski stihovi iz
Knjiga proroka Jeremije 2

Biblija:

Српски Srpski

Prevod: Novi srpski prevod - NSPL