Knjiga o sudijama 7:9-18

Te noći mu Gospod reče: „Ustani, siđi u tabor, jer sam ti ga predao u ruke. Ali ako se bojiš da siđeš u boj, siđi u tabor ti i tvoj sluga, Fura. Slušaj šta govore. Posle toga ćeš se ohrabriti, te ćeš sići i napasti tabor.“ Gedeon siđe sa svojim slugom Furom do vojnih redova na obodu tabora. A Madijanci, Amaličani i svi istočni narodi bili su prekrili dolinu kao veliko mnoštvo skakavaca. Njihovim kamilama nije bilo broja; bilo ih je kao peska na morskoj obali. Gedeon je stigao tamo baš kad je jedan čovek pričao svome drugu svoj san. Govorio je: „Evo, ovo je san koji sam usnio: video sam pogaču ječmenog hleba kako se kotrlja u madijanski tabor. Kad je došla do jednog šatora i udarila ga, šator se prevrnuo i pao.“ Njegov drug mu odgovori: „To nije ništa drugo nego li mač Gedeona, sina Joasova, Izrailjca. Bog je u njegove ruke predao Madijance i sav tabor.“ Kad je Gedeon čuo kako je onaj ispričao san i kako ga je drugi protumačio, poklonio se Bogu i vratio se u izrailjski tabor. Onda je rekao: „Ustajte, jer je Gospod predao u vaše ruke madijanski tabor!“ Tih tri stotine ljudi je podelio u tri čete i svakom je u ruke dao po jedan rog, prazan krčag i baklju. Baklje su bile u krčazima. „Gledajte mene – reče im – i radite što i ja. Kad dođem do ruba tabora, radite ono što ja radim. Kad ja zatrubim u rog i svi oni koji budu sa mnom, onda i vi zatrubite u rogove svuda oko tabora i kličite: ’Za Gospoda i Gedeona!’“