O, razvedri nebesa i siđi,
neka se pred tobom planine zatresu.
Kao kad se vatra po granju zapali,
vatra zakuva vodu:
neka dušmani tvoji shvate ime tvoje,
neka puci zadrhću pred tobom.
Što ti činiš to zastrašuje;
neočekivano si sišao,
pred tobom se zatresle planine.
Od kako je veka nisu čuli,
nisu slušali, oko nije videlo,
da bog neki osim tebe učini
onima koji od njega očekuju.
Susretljiv ti si prema razdraganima koji čine pravdu,
na putevima tvojim sećaju se tebe.
Gle, ti si se razljutio,
grešili smo na njima,
a bili bismo spaseni.
I postali smo svi mi kao nešto nečisto,
i kao ogrtač sa ženskim odlivom sve su pravednosti naše,
i svi smo mi kao lišće kad opadne,
i krivice naše kao vetar nas odnesu.
I nikog nema da priziva ime tvoje,
da se podigne i na tebe osloni,
zato što si lice svoje od nas sakrio
i rastapaš nas krivicama našim.
Pa ipak, Gospode, ti si Otac naš;
mi smo glina, a ti nas oblikuješ,
i svi smo mi ruke tvoje delo.
Ne srdi se, Gospode, isuviše,
i nemoj stalno pominjati nedelo.
Evo, pogledaj nas:
svi smo mi narod tvoj.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
