Knjiga proroka Isaije 57:1-21

Pravednik gine i nikoga to ne uzbuđuje. I smerni ljudi bivaju odvođeni i niko ne razabire da pravednik biva odveden pred zlo, da uđe u mir. Počivaju na ležajima svojim ko je išao ispravno. „A sad se primaknite amo, sinovi gatarini, potomstvo preljubničko, smrdljivo. Nad kim se šegačite? Nad kim se bekeljite? Plazite jezik? Niste li vi deca buntovna, potomstvo lažljivaca, koji se uspaljuju među hrastovima, pod svakim drvetom zelenim, žrtvujući decu po dolinama, pod kamenim raselinama?“ „Na vododerini tvoja je raka. One, one su tvoji međaši. Upravo njima izlivaš žrtve nalivne, spaljuješ žitnu žrtvu. Zar one da mi se svide? Na goru visoku i uzdignutu svoj si ležaj postavila, pa si se tamo popela da kolješ žrtvu zaklanicu. Uz vrata i dovratke svoj si zapis postavila. Daleko od mene si razotkrila i na visine ležaj svoj namestila, te se pogađala sa onima koje voliš da legneš s njima, da osetiš snagu. I hodočastiš caru u pomazanju, i umnožavaš svoja mira; i poslala si svoje izvestioce izdaleka i spustila do Sveta mrtvih. Iznurila si sebe mnogim putovanjima svojim. Nisi rekla: ’To je taština!’ Stekla si jakost novu, zato oslabila nisi. Pa koga si se uplašila i pobojala, te si slagala? I nisi se mene setila, nisi sebi na srce stavila. Nisam li ja ćutao i od veka, pa se mene pobojala nisi? Ja ću objaviti tvoju pravdu, i dela ti tvoja koristiti neće. Kad zavičeš, neka te izvedu čete tvoje. A sve njih će vetar odneti, taština uzeti. Međutim, koji se u mene uzdaju zemlju će baštiniti i moju svetu goru posedovati.“ Tada će se govoriti: „Nasipajte! Nasipajte! Put poravnajte! Mom narodu smetnje s puta uklonite!“ Jer govori Višnji i Uzdignuti, nastanjeni trajno, a ime mu je Svetitelj: „Moj stan je uzvišenost i svetinja, a sa skrušenim sam i s duhom poniženim, da oživim poniženima duh, da oživim skrušenima srce. Jer se neću prepirati doveka, niti ću se ljutiti neprestano, jer bi ispred lica mojega oslabio duh i duše koje sam sazdao. Krivica njegova je grabež. Zato sam se naljutio, i zato ga udario, i u ljutini se sakrio; a on je otišao odmetnički, kako ga srce njegovo odvuče. Puteve njegove sam video. I izlečiću ga i dovesti, i umiriću srce onih koji ga teše i koji s njim tuguju. Stvaram reči usnama da progovore: Mir! Mir udaljenome i bliskome – govori Gospod, i njega ću izlečiti. A opaki su kao more ustalasalo, što se uspokojiti ne može, i iz voda svojih istalasava mulj i blato. Nema mira opakima – govori Bog moj.