Knjiga proroka Isaije 57:1-21

Podeli

Knjiga proroka Isaije 57:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Праведник умире и то нико не прима к срцу. Побожни се људи узимају и нико не мари. Пред лицем зла узима се праведник. Он улази у мир. Почива на постељи својој сваки који је исправно ходио. А ви, синови врачара, приђите овамо! Семе прељубничко и блудничко! Коме се ви ругате? На кога разваљујете уста и језик плазите? Нисте ли ви пород шљама и легло лажи? Ви који сте загрејани за кипове под сваким дрветом зеленим, који по увалама кољете децу своју и по раселинама стена! Твој је део међу камењем поточним, то је, то је твоја плата! Њима си изливала принос и дарове приносила! Зар ме то теши? На гори високој и уздигнутој стављаш постељу своју. Тамо улазиш да принесеш жртву своју. Иза врата и довратка ставила си спомен свој. Далеко од мене распремаш лежај свој, пењеш се и размешташ. Волела си лежај њихов, место си бирала. Ишла си цару с уљем и помадама многим. Далеко си послала гласнике своје, понизила си се до подземља. Уморила си се од путовања многих, али ниси казала: „Узалуд.” Нашла си снагу у руци својој и зато ниси посустала. Од кога си се уплашила и побојала да постанеш неверна? Више ме ниси спомињала и к срцу примала. Није ли зато што сам одавно ћутао, па ме се ниси бојала? Ја ћу објавити праведност твоју, и неће ти помоћи дела твоја. Кад повичеш, нека те избаве кипови које си скупила! Све њих однеће ветар, одуваће их у ништавило. Ко се у мене узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју. Тада ће се рећи: „Наспите, наспите, поравнајте пут! Уклоните препреке с пута народа мог!” Овако говори Вишњи и Узвишени, чије је име Свети, и вечно живи: „Боравим на висини у светињи, али ја сам и с понизним и скрушеним, оживљујем дух смерних и крепим срца скромних. Нећу се довека препирати, нити се стално гневити јер би ишчезли преда мном дух и душа које сам створио. Због лакомости његове грешке гневио сам се, кажњавао, и од њега се удаљио, јер он оде путем срца свога. Видео сам путеве његове, али ћу га исцелити. Водићу га и утешићу оне који с њим тугују. Ставићу хвалу на усне његове: ‘Мир! Мир оном ко је далеко и оном ко је близу. Исцелићу га!’”, говори Господ. Зликовци су као море узбуркано које не може да се смири, и доносе муљ и блато таласи његови. „Нема мира грешницима”, говори Бог мој.

Knjiga proroka Isaije 57:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Праведник гине, а нико не мари. Верне уклањају, а нико не схвата да праведнике одводе да их сачувају несреће. Они који иду правим путем, у мир улазе и налазе починак на свом лежају. »Али ви – дођите овамо, ви врачарини синови, ви потомци прељубника и блуднице! Коме се то изругујете? Коме се кревељите и плазите језик? Ви сте деца бунтовникова, потомство лажљивчево. Изгарате од похоте међу храстовима и под сваким зеленим дрветом. Своју децу приносите на жртву у кланцима и под високим литицама. »Твој део је међу облуцима из кланца, они, они су твоје наследство. Да, њима си изливала жртве леванице и приносила житне жртве. Зар да се упркос томе сажалим? Свој лежај си распростирала на брегу високом, узвишеном, и тамо се пењала да принесеш клане жртве. Иза врата и довратка поставила си спомен на идоле. Далеко од мене, обнаживала си се, пењала се на свој лежај и разгртала га. Погодбу си склопила с онима чији лежај си заволела и гледала си њихову голотињу. Ишла си Молоху с маслиновим уљем и умножавала своје мирисне помасти. Далеко си слала гласнике; чак си и у сам Шеол силазила. Изморила си се од својих многих лутања, али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘ Нашла си нову снагу, па ниси посустала. Од кога си толико стрепела и бојала се да си ми постала неверна, да ме се више ниси сећала, ни мислила на мене? Зато што сам ћутао и крио се – зар ме се зато ниси бојала? Разоткрићу твоју ‚праведност‘ и твоја дела, али од њих нећеш имати користи. »Кад будеш викала у помоћ, нека те спасу идоли које си накупила! Све ће их развејати ветар, дашак их одувати. Али ко се у мене узда, наследиће земљу и запосести моју свету гору.« Говориће се: »Наспите! Наспите! Припремите пут! Уклоните мом народу препреке с пута!« Јер, овако каже Вишњи и Узвишени, који је довека жив, чије Име је свето: »Живим на месту високом и светом, али и с оним ко је скрушен и понизног духа, да оживим дух понизних и оживим срце скрушених. Јер, нећу довека оптуживати, ни вечито бити гневан, јер би онда преда мном ишчилео човеков дух – дах човека, кога сам створио. »Разгневио сам се због његове грешне похлепе, казнио га и у гневу сакрио своје лице, а он је и даље ишао својим путевима. Видео сам његове путеве, али излечићу га. Водићу га и вратити утеху њему и онима који с њим тугују, стављајући хвалу на његове усне. Мир, мир ономе ко је далеко и ономе ко је близу«, каже ГОСПОД, »и излечићу га.« Али зли су као узбуркано море, које не уме да мирује, чији таласи избацују муљ и блато. »Нема мира за зле«, каже мој Бог.

Knjiga proroka Isaije 57:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)

Pravednik gine i nikoga to ne uzbuđuje. I smerni ljudi bivaju odvođeni i niko ne razabire da pravednik biva odveden pred zlo, da uđe u mir. Počivaju na ležajima svojim ko je išao ispravno. „A sad se primaknite amo, sinovi gatarini, potomstvo preljubničko, smrdljivo. Nad kim se šegačite? Nad kim se bekeljite? Plazite jezik? Niste li vi deca buntovna, potomstvo lažljivaca, koji se uspaljuju među hrastovima, pod svakim drvetom zelenim, žrtvujući decu po dolinama, pod kamenim raselinama?“ „Na vododerini tvoja je raka. One, one su tvoji međaši. Upravo njima izlivaš žrtve nalivne, spaljuješ žitnu žrtvu. Zar one da mi se svide? Na goru visoku i uzdignutu svoj si ležaj postavila, pa si se tamo popela da kolješ žrtvu zaklanicu. Uz vrata i dovratke svoj si zapis postavila. Daleko od mene si razotkrila i na visine ležaj svoj namestila, te se pogađala sa onima koje voliš da legneš s njima, da osetiš snagu. I hodočastiš caru u pomazanju, i umnožavaš svoja mira; i poslala si svoje izvestioce izdaleka i spustila do Sveta mrtvih. Iznurila si sebe mnogim putovanjima svojim. Nisi rekla: ’To je taština!’ Stekla si jakost novu, zato oslabila nisi. Pa koga si se uplašila i pobojala, te si slagala? I nisi se mene setila, nisi sebi na srce stavila. Nisam li ja ćutao i od veka, pa se mene pobojala nisi? Ja ću objaviti tvoju pravdu, i dela ti tvoja koristiti neće. Kad zavičeš, neka te izvedu čete tvoje. A sve njih će vetar odneti, taština uzeti. Međutim, koji se u mene uzdaju zemlju će baštiniti i moju svetu goru posedovati.“ Tada će se govoriti: „Nasipajte! Nasipajte! Put poravnajte! Mom narodu smetnje s puta uklonite!“ Jer govori Višnji i Uzdignuti, nastanjeni trajno, a ime mu je Svetitelj: „Moj stan je uzvišenost i svetinja, a sa skrušenim sam i s duhom poniženim, da oživim poniženima duh, da oživim skrušenima srce. Jer se neću prepirati doveka, niti ću se ljutiti neprestano, jer bi ispred lica mojega oslabio duh i duše koje sam sazdao. Krivica njegova je grabež. Zato sam se naljutio, i zato ga udario, i u ljutini se sakrio; a on je otišao odmetnički, kako ga srce njegovo odvuče. Puteve njegove sam video. I izlečiću ga i dovesti, i umiriću srce onih koji ga teše i koji s njim tuguju. Stvaram reči usnama da progovore: Mir! Mir udaljenome i bliskome – govori Gospod, i njega ću izlečiti. A opaki su kao more ustalasalo, što se uspokojiti ne može, i iz voda svojih istalasava mulj i blato. Nema mira opakima – govori Bog moj.

Knjiga proroka Isaije 57:1-21 Нови српски превод (NSP)

Праведник гине и никога то не узбуђује. И смерни људи бивају одвођени и нико не разабире да праведник бива одведен пред зло, да уђе у мир. Почивају на лежајима својим ко је ишао исправно. „А сад се примакните амо, синови гатарини, потомство прељубничко, смрдљиво. Над ким се шегачите? Над ким се бекељите? Плазите језик? Нисте ли ви деца бунтовна, потомство лажљиваца, који се успаљују међу храстовима, под сваким дрветом зеленим, жртвујући децу по долинама, под каменим раселинама?“ „На вододерини твоја је рака. Оне, оне су твоји међаши. Управо њима изливаш жртве наливне, спаљујеш житну жртву. Зар оне да ми се свиде? На гору високу и уздигнуту свој си лежај поставила, па си се тамо попела да кољеш жртву закланицу. Уз врата и довратке свој си запис поставила. Далеко од мене си разоткрила и на висине лежај свој наместила, те се погађала са онима које волиш да легнеш с њима, да осетиш снагу. И ходочастиш цару у помазању, и умножаваш своја мира; и послала си своје известиоце издалека и спустила до Света мртвих. Изнурила си себе многим путовањима својим. Ниси рекла: ’То је таштина!’ Стекла си јакост нову, зато ослабила ниси. Па кога си се уплашила и побојала, те си слагала? И ниси се мене сетила, ниси себи на срце ставила. Нисам ли ја ћутао и од века, па се мене побојала ниси? Ја ћу објавити твоју правду, и дела ти твоја користити неће. Кад завичеш, нека те изведу чете твоје. А све њих ће ветар однети, таштина узети. Међутим, који се у мене уздају земљу ће баштинити и моју свету гору поседовати.“ Тада ће се говорити: „Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте! Мом народу сметње с пута уклоните!“ Јер говори Вишњи и Уздигнути, настањени трајно, а име му је Светитељ: „Мој стан је узвишеност и светиња, а са скрушеним сам и с духом пониженим, да оживим пониженима дух, да оживим скрушенима срце. Јер се нећу препирати довека, нити ћу се љутити непрестано, јер би испред лица мојега ослабио дух и душе које сам саздао. Кривица његова је грабеж. Зато сам се наљутио, и зато га ударио, и у љутини се сакрио; а он је отишао одметнички, како га срце његово одвуче. Путеве његове сам видео. И излечићу га и довести, и умирићу срце оних који га теше и који с њим тугују. Стварам речи уснама да проговоре: Мир! Мир удаљеноме и блискоме – говори Господ, и њега ћу излечити. А опаки су као море усталасало, што се успокојити не може, и из вода својих исталасава муљ и блато. Нема мира опакима – говори Бог мој.

Knjiga proroka Isaije 57:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)

Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne sjeæa da se pred zlo uzima pravednik; Dolazi u mir i poèiva na postelji svojoj ko god hodi pravijem putem. A vi sinovi vraèarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo. Kim se rugate? na koga razvaljujete usta i plazite jezik? nijeste li sinovi prestupnièki, sjeme lažno? Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenijem drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenijem. Dio ti je meðu glatkim kamenjem potoènim; to je, to je tvoj dio; njemu ljevaš naljev svoj, prinosiš dar; tijem li æu se umiriti? Na gori visokoj i uzvišenoj meæeš postelju svoju; i onamo izlaziš da prineseš žrtvu. I iza vrata i iza dovrataka meæeš spomen svoj; otstupivši od mene otkrivaš se, i izašavši gore širiš odar svoj, ugovaraš s njima, mila ti je postelja njihova, gdje ugledaš mjesto. Ideš k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; šalješ poslanike svoje daleko i ponizuješ se do groba. Od daljnoga puta svoga umorna ne kažeš: zaludu. Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ. I od koga si se uplašila i koga si se pobojala, te si slagala i nijesi se mene opominjala niti si marila? što ja muèah odavna, zato li me se ne bojiš? Ja æu objaviti tvoju pravdu i tvoja djela; ali ti neæe pomoæi. Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali æe ih sve vjetar odnijeti, i uzeæe ih taština. Ali ko se u me uzda, naslijediæe zemlju i dobiæe svetu goru moju. I reæi æe se: poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mojega. Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji živi u vjeènosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onijem ko je skrušena srca i smjerna duha oživljujuæi duh smjernijeh i oživljujuæi srce skrušenijeh. Jer se neæu jednako preti niti æu se dovijeka gnjeviti, jer bi išèeznuo preda mnom duh i duše koje sam stvorio. Za bezakonje lakomosti njegove razgnjevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnjevih se, jer odmetnuvši se otide putem srca svojega. Vidim putove njegove, ali æu ga iscijeliti, vodiæu ga i daæu opet utjehu njemu i njegovijem koji tuže. Ja stvaram plod usnama: mir, mir onomu ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i iscijeliæu ga. A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti i voda njegova izmeæe neèistotu i blato. Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.