Knjiga proroka Isaije 49:13-26

Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“