Knjiga proroka Isaije 42:1-25

Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima. Kao junak Gospod stupa, kao ratnik on se razjario, On klikće i uz to viče, na neprijatelje se svoje ustremio. „Od davnina sam ćutao, gluv se pravio, uzdržavao, sad vičem kao porodilja, dahćem i izdišem ujedno. Sasušiću gore i bregove, i sparušiti sve biljke po njima, i pretvoriti reke u vrtače, i močvare ja ću isušiti. Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju, uputiću ih na staze što ih ne poznaju. Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti, a džombe u zaravan. Te ću stvari učiniti i neću oklevati. U velikom stidu će uzmaći koji se u rezane kipove uzdaju, koji livenim likovima govore: ’Vi ste bogovi naši.’ Čujte, gluvi! I progledajte, slepi, da vidite! Ko je slep, ako ne moj sluga? Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao namireni i slep kao sluga Gospodnji? Mnogo si video, ali nisi mario; uši otvorene ali niko ne sluša.“ Gospodu se svidelo zbog pravednosti njegove da uzveliča Zakon i počast mu da. A narod je ovaj opljačkan i oplenjen, u pećine svi su oni zatvoreni, u zatvore sklonjeni. Plene ih, a niko da ih izbavi; otimaju im, a niko da kaže: „Vrati!“ Ko od vas mari za to? Ko se nagao i sluša unapred? Ko je pljačkašu izručio Jakova i otimačima Izrailja? Nije li to Gospod, protiv kog smo grešili, čije puteve nisu hteli da slede, i čiji Zakon nisu slušali? Zato je on na njega izlio jarost gneva svojega i nasilja ratna; plamen ga je odasvud okružio, ali on ni to nije shvatio; i spalio ga je, ali on ni to nije ozbiljno uzeo.