Knjiga proroka Isaije 32:1-20

Evo, po pravdi caruje car, pravedno vladaju vladari. I svaki je kao zavetrina, te zaklanja od oluje, i on je kao potoci vodeni u sušnoj zemlji, kao hladovina iza velike stene u žednoj pustinji. I oči onih koji vide neće više biti zamućene, i uši onih koji čuju slušaće pažljivo, i srce brzopletih shvatiće znanje, i mucavci će požuriti da govore razgovetno. Pokvarenjaka više neće zvati plemićem, varalicu više neće smatrati uglednim. Naime, bezumnik govori bezumno, i srce njegovo smišlja bezakonje, da počini zlodela, da o Gospodu oholo govori, da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome uskrati piće. I varalica je naoružan zlobom; on spletke smišlja da upropasti ponizne rečima lažljivim, i siromaha kad traži pravo. A plemić smišlja plemenitosti, i on plemenitosti ostvaruje. Ustajte, žene lakomislene, počujte glas moj; ćerke lakoverne, poslušajte besedu moju. Kroz godinu i nešto dana drhtaćete, lakoverne, jer propada berba, ne dolazi žetva. Strepite, lakomislene! Drhćite, lakoverne! Svucite se i razgolitite se, i opašite se po bedrima. Udarajte se u grudi i naričite za poljima ljupkim, za vinogradima rodnim. Nad tlom naroda moga trnje bodljikavo će rasti, kao i nad svim domovima veselim, naseljem razdraganim. Jer dvor je napušten, grad bučni zapušten. Umesto nasipa i kule biće pećina doveka, uživanje za divlje magarce, pašnjak za stada. Dok se na nas ne izlije Duh s visina, te pretvori pustinju u voćnjak, a voćnjak će se računati kao šuma. Tad će u pustinji stanovati pravo, a u voćnjaku boraviti pravednost. Iz pravednosti će se mir roditi, a pravednosti će na službi biti pouzdanje i spokojstvo doveka. Moj će narod tada boraviti u zgradama mirnim, i u stanovima bezbednim, i u počivalištima pouzdanim, iako će šuma biti oborena i grad nisko spušten. Blago vama, sejete pored svih voda, puštate volove i magarce.