Knjiga proroka Isaije 2:6-22

Ta, ti si napustio svoj narod, dom Jakovljev. Zato što su puni vračanja sa istoka i gatara kao Filistejci, i deci tuđinaca oni se umiljavaju. Njegova zemlja je srebra i zlata puna, i riznicama njegovim nema broja; njegova zemlja je konja puna, i kolima njegovim nema broja. Njegova je zemlja idola puna, i pred delom ruku svojih oni ničice padaju, pred onim što prsti njihovi načiniše. Ipak, čovek će se saviti, i muž će se poniziti, a ti im nećeš oprostiti. Uđi u stenu, sakrij se u prašinu pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova. Oholi čovekov pogled biće skrhan i bahatost ljudska ponižena. Gospod će biti uzvišen, on jedini – u dan onaj. Jer biće to dan Gospoda nad vojskama protiv svih ponositih i nadmenih, protiv svih što se uzvisiše da ih on obori; protiv svih kedrova livanskih, visokih i uzdignutih, i protiv svih hrastova vasanskih, i protiv svih gora visokih, i svih bregova uzdignutih; i protiv svake kule visoke, i protiv svih zidina utvrđenih; protiv svega brodovlja tarsiskog, i protiv svih brodova raskošnih. Oholost ljudska biće skršena, i nadmenost ljudska ponižena. Gospod će biti uzvišen, on jedini – u dan onaj, a idoli će nestati potpuno. Neka uđu u pećine stenovite, i u zemunice u prašini, pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. U dan onaj čovek će pobacati svoje idole srebrne i svoje idole zlatne, što su ih njemu načinili, da se klanja ničice krticama i slepim miševima. Ulaziće u pećinske šupljine i u raspukline u stenama pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. Čuvajte se, dakle, od čoveka! On dah ima u nozdrvama. Ta, šta on vredi?