Knjiga proroka Osije 7:1-16

Kada bih da lečim Izrailja, otkriva se Jefremova krivica i zlo Samarije; jer su prevrtljivci, lopov provaljuje i banda je ubica na ulici. A u srcu svome oni i ne misle da ja pamtim sva zlodela njina. Sada su ih okružila sva njihova dela, evo ih pred licem mojim. Zlodelima cara razgaljuju i lažima svojim glavare. Svi su oni preljubnici, kao peć su usplamtela koju pekar prestaje da žari od kada je zamesio testo, pa dokle mu ne uskisne od kvasca. Na dan našega cara klonuli su glavari razgaljeni vinom i on pruži svoju ruku podsmevačima. Prišli su mu i plamteli srcem u svojoj obmani. Spavala je kao pekar jarost njina cele noći, a ujutro se razgnevila kao plamen vatre. Svi su oni zažareni kao peć i progutaće svoje sudije; padaju svi njihovi carevi, a među njima nema nikog da pozove mene. Jefrem je sa narodima, sebe je izmešao. Jefrem je postao pogača neokrenuta. Tuđinci mu snagu jedu, a on to i ne zna; sede kose posuše ga, a on to i ne zna. Izrailju ponos svedoči u lice, alʼ se ne okreću Gospodu, svom Bogu; i u svemu tome oni ga ne traže. A Jefrem je postao kao golubica lakoverna što razuma nema! Eno, zovu Egipat i odlaze u Asiriju. Ali kada odu, nad njima ću da raširim svoju mrežu. Kao ptice nebeske zbaciću ih, kazniću ih kad ih čujem u njihovom zboru. Jao njima, jer su od mene pobegli! Opustošiće jer su se protiv mene pobunili. Ja bi da ih otkupim, a oni o meni laži objavljuju. Nisu srcem vapili meni, nego su kukali na svojim posteljama. Zbog žita i mladog vina sebe seku i od mene se okreću. A ja sam ih krepio, snažio im ruke, a oni su mi zlo mislili. I oni se nisu okrenuli Višnjem; postali su kao luk labavi. Pašće oni od mača, a njihove vođe od gorčine sopstvenog jezika. A to će im u Egiptu biti na porugu.