Čujte ovo, sveštenici
i pazi, dome Izrailjev!
I ti, dvore carev, poslušaj,
jer ti je određen sud,
jer ste bili zamka za Mispu
i mreža razapeta preko Tavora.
Ogrezli su u klanju, buntovnici,
i sve sam ih pokarao.
Poznajem ja Jefrema
i Izrailj od mene skriven nije.
Jer ti sada bludničiš, Jefreme,
ti sebe opogani, Izrailju!
Dela im njihova ne puštaju
da se svome Bogu vrate,
jer im je u srcu duh bludništva
i Gospoda ne poznaju.
Izrailju ponos svedoči u lice,
pa će se i Izrailj i Jefrem spotaknuti u svojoj krivici.
A i Juda će se spotaknuti s njima.
Sa stadima i krdima će ići
Gospoda da traže,
ali ga pronaći neće
jer se on izmaknuo od njih.
Gospoda su izneverili
jer su decu tuđu izrodili,
i sad će ih praznik mladina
pojesti sve sa imanjem njihovim.
Duvajte u trubu u Gavaji,
zatrubite u Rami,
vičite u Vet-Avenu –
za tobom, o, Venijamine!
Jefrem će postati pustoš
na dan kazne,
i ja plemenima izrailjskim
otkrivam stvari pouzdane.
Judini su glavari postali
kao oni što pomeraju među,
i ja ću na njih kao vodu
da izlijem jarost svoju.
Jefrem je potlačen,
sud ga je skršio
jer mu je baš po volji bilo da ide za idolima.
A ja sam Jefremu kao moljac,
i kao trulež domu Judinom.
A kada je Jefrem video svoju bolest
i Juda ranu svoju,
otišao je Jefrem Asiriji
i poslao po velikog cara.
Ali on ne može da vas izleči,
on ne može da isceli ranu vašu.
Jer ja sam Jefremu poput lava
i Judi sam poput lavića.
Ja, ja ću da rastrgnem, da odjurim
i odvučem, i niko ne može da izbavi!
Odjuriću, vratiću se na svoje stanište
dok ne podnesu sud.
I tražiće lice moje u nevolji svojoj,
i tražiće me željno.“