Knjiga proroka Osije 12:1-14

Jefrem se vetrom hrani, za istočnim vetrom stalno hrli. Umnožio je laž i nasilje. Sa Asirijom savez su sklopili, a ulje se u Egipat nosi. Gospod se parniči sa Judom. Jakova kažnjava, uzvratiće mu po njegovim putevima i po delima njegovim. Za petu je svoga brata u utrobi uhvatio, i sa Bogom se borio u muževnoj snazi svojoj. Sa Anđelom se borio i pobedio. Plakao je, naklonost mu je tražio i u Vetilju ga je našao. I tamo mu je on govorio. On – Gospod Bog nad vojskama – Gospod mu je ime za spominjanje. A ti, ti se vrati svome Bogu. Vernost i pravednost čuvaj. U svog Boga stalno se pouzdaj. U ruci trgovca terazije nepoštene, voli da zakine. Jefrem reče: „Obogatio sam se, zgrnuo sam sebi blago. I u svemu mome trudu krivicu mi neće naći a da je greh.“ „A ja, Gospod, Bog tvoj ja sam bio još od zemlje egipatske. I opet ću ti dati da u šatorima svojim prebivaš kao u danima praznika. Prorocima sam se objavio i viđenja im umnožio. Po prorocima sam poređenja davao.“ Ima li zla u Galadu? Baš su ništa svi koji su u njemu. U Galgalu volove žrtvuju, njihovi su žrtvenici gomile kamenja po brazdama njive. U zemlju aramejsku Jakov je pobegao. Za ženu je služio Izrailj i za ženu čuvao je stada. Gospod je preko proroka izveo Izrailja iz Egipta i čuvao ga je preko proroka. A Jefrem ga je gorko razdraživao. Krv što je proli na njemu ostaje. Gospod njegov uzvratiće mu pogrde njegove.