1. Mojsijeva 9:1-29

Zatim Bog blagoslovi Noja i njegove sinove i reče im: „Plodite se i množite i napunite zemlju. Bojaće vas se i strahovati od vas sve životinje na zemlji, sve ptice nebeske, sve što se kreće po zemlji, i sve ribe u moru; u vaše ruke su predate. Sve što se kreće i živi biće vam za hranu, kao i zeleno bilje; sve vam to dajem. Ali meso s njegovim životom, to jest, s njegovom krvlju ne smete jesti. A ko prolije vašu krv u kojoj je vaš život, tražiću da odgovara za to. Tražiću da odgovara svaka životinja i svaki čovek za svoga brata. Ko prolije krv čovekovu, njegovu će krv čovek proliti, jer po svome liku stvori Bog čoveka. A vi, plodite se i množite i raširite po zemlji množeći se na njoj.“ Još reče Bog Noju i njegovim sinovima što su bili s njim: „Evo, ja sklapam svoj savez s vama i s vašim potomstvom posle vas, i sa svim živim bićima s vama: s pticama, sa stokom i svim divljim životinjama na zemlji – s onima što su s vama izašle iz plovila – sa svim životinjama na zemlji. Ja ću se držati svog saveza s vama, te potopne vode nikad više neće uništiti sva živa bića, niti će ikad više potop pustošiti zemlju.“ Još reče Bog: „Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svih živih bića što su s vama, savez za sva buduća pokolenja. Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje. A kad navučem oblake nad zemljom i pojavi se duga u oblacima, tada ću se setiti svoga saveza između sebe i vas, i svakog živog bića, svakog stvorenja: neće više biti potopnih voda da zatru svako stvorenje. Kad se duga pojavi u oblacima, ja ću na nju pogledati i setiti se večnog saveza između Boga i svakog živog bića, svakog stvorenja na zemlji.“ Na kraju reče Bog Noju: „Ovo je znak saveza koji sam sklopio između sebe i svakog stvorenja na zemlji.“ Nojevi sinovi, koji su izašli iz plovila, bili su: Sim, Ham i Jafet. Ham je otac Hananov. Ova trojica su Nojevi sinovi; od njih je poteklo čovečanstvo koje se raširilo po celoj zemlji. Noje počne da obrađuje zemlju i zasadi vinograd. Jednom se on napije vina i opije, pa se svuče go nasred svog šatora. Ham, otac Hananov, opazi golotinju svoga oca, pa javi to dvojici svoje braće napolju. Tada Sim i Jafet uzmu ogrtač, prebace ga sebi preko ramena, pa hodajući natraške pokriju očevu golotinju. Licem su bili okrenuti na drugu stranu, tako da nisu videli očevu golotinju. Kad se Noje otreznio od vina, doznao je šta mu je učinio najmlađi sin. Tada Noje reče: „Proklet da je Hanan, svojoj braći najniži sluga neka bude!“ Potom je rekao: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Simov, Hanan neka mu sluga bude! Neka Bog umnoži potomstvo Jafetovo, neka živi među šatorima Simovim, Hanan neka mu je sluga!“ Noje je živeo još tri stotine pedeset godina nakon potopa. Noje je ukupno živeo devet stotina pedeset godina i umro.