1. Mojsijeva 8:6-17

Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila. Šest stotina prve godine Nojevog života, prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva. Bog reče Noju: „Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom. Sa sobom povedi sva živa bića, sve životinje koje su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što puze po zemlji. Neka vrve zemljom, plode se i množe se po zemlji!“