Svoje magare za lozu privezuje,
ždrebe magarice za čokot loze.
Svoju odeću u vinu pere,
svoju haljinu u krvi od vina.
Oči su mu mutne od vina,
zubi su mu beli od mleka.
Zavulon će živeti na obali mora,
utočište biće brodovima,
do Sidona biće mu granica.
Isahar je magarac koščati
što pod svojim samarom leži.
Videće on da je odmorište zgodno
a zemlja prelepa,
pa će svoja leđa pod teret staviti,
i na službu ropsku će pristati.
Dan će svome narodu suditi;
on je kao svako pleme Izrailjevo.
Nek Dan bude zmija na putu,
ljuta guja pokraj staze
što će konja za petu ujesti,
a konjanik njegov nauznak će pasti.
Tvome se spasenju nadam, Gospode!
Gada će napadati pljačkaši,
no on će im za petama biti.
U Asira obilje je hrane,
za careve davaće poslastice.
Neftalim je košuta slobodna,
koja divnu lanad mladi.
Josif je loza rodna,
loza rodna kraj izvora,
koja grane preko zida pruža.
Ljuto su ga strelci napali,
strelama se na njega okomili,
ali luk on čvrsto zapet drži,
mišice mu krepke, ojačale,
rukom Boga, Jakog Jakovljevog,
zaslugom Pastira, Stene Izrailja,
Bogom tvoga oca, koji ti pomaže,
Svemoćnim koji te blagosilja
blagoslovima odozgo s nebesa,
blagoslovima odozdo iz bezdana,
blagoslovima dojenja i rađanja.
Blagoslovi tvoga oca
od blagoslova drevnih planina su obilniji,
od obilja večnih brda izdašniji.
Nek se oni spuste na glavu Josifovu,
na teme posvećenog među braćom.
Venijamin je vuk grabljivi,
jutrom jede lovinu,
a naveče deli plen.“
To su sva Izrailjeva plemena, njih dvanaest. Ovo im je njihov otac rekao kad ih je blagosiljao. Svakoga od njih je blagoslovio posebnim blagoslovom.
Zatim im je zapovedio: „Uskoro ću se pridružiti svome narodu. Sahranite me sa mojim precima u pećinu koja se nalazi na polju Efrona Hetita. To je pećina na polju Makpeli, prema Mamriji u hananskoj zemlji, koju je Avraham, zajedno s poljem, kupio od Efrona Hetita za mesto sahranjivanja. Tamo su sahranjeni Avraham i njegova žena Sara, tamo su sahranjeni Isak i njegova žena Reveka, a tamo sam sahranio i Liju. Polje i pećina na njemu su kupljeni od potomaka Hetita.“
Kad je Jakov dao ova uputstva svojim sinovima, privukao je svoje noge na postelju i izdahnuo, pridruživši se tako svome narodu.