1. Mojsijeva 41:1-14

Posle dve pune godine faraon je sanjao: i gle, stoji on kraj Nila. Uto izađe iz Nila sedam lepih i debelih krava. Pasle su među trskom. Međutim, iz Nila za njima izađe sedam drugih krava, ružnih i mršavih, te stanu uz one krave na obali Nila. Tada one ružne i mršave krave proždru onih sedam lepih i debelih krava. Tog časa se faraon probudio. Kad je zaspao, usnio je drugi san: i gle, sedam punih i jedrih klasova izrastu na jednoj stabljici. No, odjednom iznikne za njima sedam drugih klasova, šturih i opaljenih istočnim vetrom. Tada onih sedam šturih klasova proždru onih sedam jedrih i punih klasova. Faraon se probudio, ali je shvatio da je i to bio san. Ujutro je faraon bio uznemiren, pa je pozvao sve egipatske gatare i mudrace. Faraon im je ispričao svoje snove, ali niko mu ih nije mogao protumačiti. Tada glavni peharnik reče faraonu: „Setih se danas mojih pogrešaka kad se ono faraon razljutio na svoje sluge, pa je bacio mene i glavnog pekara u pritvor, u kući zapovednika telesne straže. Jedne noći smo obojica usnuli po san, i svaki san je imao svoje značenje. Tamo je sa nama bio jedan mladić, Jevrejin, rob zapovednika glavne straže. Mi smo mu ispričali naše snove, a on je protumačio i moj i njegov san. Desilo se baš onako kako nam ih je protumačio; ja sam bio vraćen u službu, a onoga su obesili.“ Faraon odmah pošalje po Josifa, te su ga žurno izveli iz tamnice. Nakon što se obrijao i obukao novu odeću, izašao je pred faraona.