1. Mojsijeva 37:26-36

Tada Juda reče: „Kakvu ćemo korist imati ako ubijemo našeg brata i prikrijemo njegovo ubistvo? Hajde da ga prodamo Ismailjcima! Tako nećemo podići ruke na njega, jer on je, ipak, naš brat, naša krv.“ Njegova braća ga poslušaše. I kad su tu prolazili neki Madijanski trgovci, oni izvuku i podignu Josifa iz jame i prodaju ga Ismailjcima za dvadeset srebrnjaka, koji ga potom odvedu u Egipat. Kad se Ruvim vratio, video je da nema Josifa u jami. Tada je razdro svoju odeću. Zatim se vratio svojoj braći i rekao: „Dečaka nema! Šta ću sad i kuda ću?“ No, oni uzmu Josifovu odoru, zakolju jedno jare i umoče odoru u krv. Zatim uzmu ukrašenu odoru i donesu je svome ocu. Rekli su mu: „Našli smo ovo. Pogledaj da li je ovo odora tvoga sina ili nije.“ Jakov je prepoznao odoru, pa je rekao: „To je odora moga sina! Proždrla ga je divlja zver! Nema sumnje, Josif je rastrgnut na komade!“ Jakov je tada razdrao svoju odeću, stavio kostret oko struka, te je dugo vremena oplakivao svoga sina. Svi njegovi sinovi i sve njegove ćerke su se trudili da ga uteše, ali je on odbijao da ga uteše. Govorio je: „Ne! U žalosti ću sići k svome sinu u Svet mrtvih.“ Tako je njegov otac naricao za njim. A Madijanci prodaju Josifa u Egipat Petefriju, dvoraninu faraonovom, zapovedniku njegove telesne straže.