1. Mojsijeva 32:1-32

Jakov je išao svojim putem, kad mu u susret izađu Božiji anđeli. Ugledavši ih, Jakov reče: „Ovo je Božiji tabor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanajim. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Isavu u zemlju Sir, u edomsku pustaru. Zapovedio im je: „Ovako recite mome gospodaru Isavu: ’Ovako kaže tvoj sluga Jakov: Živeo sam u tuđini kod Lavana i tamo sam se zadržao sve do sad. Stekao sam volove, magarce, ovce, sluge i sluškinje. Šaljem ovu poruku mome gospodaru, ne bih li stekao tvoju naklonost.’“ Glasnici su se vratili k Jakovu i rekli mu: „Bili smo kod tvoga brata Isava, i evo, on ti dolazi u susret sa četiri stotine svojih ljudi.“ Jakov se na to prepadne i uznemiri. Zato je podelio na dva tabora ljude sa njim, a takođe i ovce, stoku i kamile, misleći: „Ako Isav naiđe na jedan tabor i napadne ga, preostali tabor bi još mogao uteći.“ Jakov se tada pomolio: „O, Bože moga oca, Avrahama! O, Bože moga oca, Isaka! O, Gospode, koji si mi rekao: ’Vrati se u svoju zemlju, u svoje rodno mesto, i ja ću se pokazati dobrostivim prema tebi.’ Nedostojan sam sve tvoje milosti i sve tvoje vernosti što si iskazao svome sluzi. Jer, nekada sam samo sa štapom prešao preko ovog Jordana, a sad imam dva tabora. Izbavi me, molim te, iz ruku moga brata, iz ruku Isavovih, jer se bojim da bi mogao da dođe i ubije i mene i majke s decom. A ti si rekao: ’Svakako ću se pokazati dobrim prema tebi i učiniti da tvoga potomstva bude kao peska u moru, koji se od mnoštva ne da prebrojiti.’“ Tu noć je proveo tamo. Onda je od stoke što je imao sa sobom pripremio dar za svoga brata Isava: dve stotine koza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, trideset kamila dojilica sa njihovim mladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca. Njih je predao svojim slugama, svako stado posebno, i rekao im: „Vi krenite preda mnom, ali držite rastojanje među stadima.“ Zatim je naredio prvome: „Kad sretneš moga brata Isava, i on te upita: ’Čiji si ti? Kuda ideš? Čija su ova stada pred tobom?’, ti reci: ’Ona pripadaju tvome sluzi Jakovu; ovo je dar koji šalje svome gospodaru Isavu. On, evo, dolazi za nama.’“ Takav je nalog izdao i drugom i trećem, kao i svim ostalima koji su išli za stadima, rekavši: „To ćete reći Isavu kad ga sretnete. Takođe recite: ’Evo, tvoj sluga Jakov takođe ide za nama.’“ Mislio je, naime: „Umilostiviću prvo Isava darom koji ide preda mnom, a onda ću se suočiti s njim. Možda će mi tada oprostiti.“ Tako je dar otišao pred njim, dok je on sam prenoćio u taboru. Te noći Jakov ustane, uzme svoje dve žene i svoje dve sluškinje i svoje jedanaestoro dece, pa pređe Javok preko gaza. Nakon što ih je prebacio preko gaza, prebacio je i svu svoju imovinu. Jakov je ostao sam, i tada se neki čovek rvao s njim sve do u osvit zore. Kad je video da ne može da savlada Jakova, uganuo mu je zglob pri kuku, tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim. Tada čovek reče: „Pusti me, jer sviće zora!“ „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!“ – odvrati Jakov. Čovek ga upita: „Kako ti je ime?“ „Jakov“ – odgovori. Onda čovek reče: „Više se nećeš zvati Jakov, nego ’Izrailj’, jer si se borio i sa Bogom i sa ljudima, ali si nadvladao.“ Zatim je Jakov zapitao: „Reci mi, molim te, svoje ime.“ „Zašto me pitaš za moje ime?“ – odgovorio je. Tu ga je zatim blagoslovio. Jakov je to mesto nazvao „Fanuil“, jer je rekao: „Video sam Boga licem u lice, ali sam ostao živ.“ Sunce je granulo dok je Jakov prolazio Fanuil. Hramao je zbog svoga kuka. Zato Izrailjci sve do danas ne jedu tetivu nad kukom iznad bedrenog zgloba, zato što je Jakovljev bedreni zglob bio iščašen u tetivi.