1. Mojsijeva 29:1-35

Jakov nastavi putovanje i dođe u zemlju naroda istoka. Odjednom spazi bunar u polju. Oko njega su plandovala tri stada ovaca, jer su ih pojili s tog bunara. Na bunaru je bio navaljen veliki kamen. Kada bi se stada okupila, pastiri bi odvaljali kamen s otvora i napojili ovce. Potom bi vratili kamen na svoje mesto, na otvor bunara. Jakov ih upita: „Odakle ste, braćo moja?“ „Iz Harana smo“ – odgovoriše oni. „Poznajete li Nahorovog sina Lavana?“ – ponovo ih upita Jakov. Oni odgovore: „Poznajemo.“ „Je li dobro?“ – nastavi Jakov. „Dobro je – odgovore pastiri. Evo, njegova ćerka, Rahilja, upravo dolazi sa stadom.“ Jakov reče: „Dan je još u punom jeku. Nije vreme da se okupe stada. Napojite ovce i izvedite ih na pašu.“ Oni odgovoriše: „Ne možemo dok se ne okupe ostala stada i dok pastiri ne odvaljaju kamen s otvora bunara. Onda ćemo napojiti stada.“ Dok je on još razgovarao sa njima, dođe Rahilja sa ovcama svoga oca; bila je, naime, pastirica. Kad je Jakov video Rahilju, ćerku Lavana, brata njegove majke i njegove ovce, pristupio je bunaru i odvaljao kamen s njega, te je napojio ovce svoga ujaka Lavana. Onda je poljubio Rahilju i glasno zaplakao. Zatim je rekao Rahilji da je on sinovac njenog oca Lavana a sin Revekin. Na to ona otrči i obavesti svoga oca. Kad je Lavan čuo vest o Jakovu, sinu svoje sestre, potrčao mu je u susret, pa ga je zagrlio i poljubio. Zatim ga je doveo u svoju kuću. Jakov je potom ispričao Lavanu o svemu što mu se dogodilo. Na to je Lavan rekao: „Ti si stvarno moja kost i moje telo!“ Pošto je Jakov proveo s njim celi mesec, Lavan reče Jakovu: „Zar da besplatno radiš za mene, samo zato što si mi rod? Kaži mi kakvu platu tražiš.“ A Lavan je imao dve ćerke. Starija se zvala Lija a mlađa Rahilja. Lija nije imala lepe oči, ali je Rahilja bila stasita i naočita. Pošto je voleo Rahilju, Jakov reče: „Radiću za tebe sedam godina za tvoju mlađu ćerku Rahilju.“ Lavan odgovori Jakovu: „Bolje da je dam tebi nego nekom drugom čoveku. Ostani sa mnom.“ Jakov je radio za Rahilju sedam godina. Pošto ju je voleo, činilo mu se da su godine prošle kao nekoliko dana. Nakon toga Jakov reče Lavanu: „Moje se vreme navršilo. Zato mi daj moju ženu, jer hoću da budem s njom.“ Tada Lavan okupi sve stanovnike tog mesta i priredi gozbu. Ali uveče uzme on svoju ćerku Liju i uvede je k Jakovu, te ovaj legne s njom. Lavan je svoju sluškinju Zelfu dao svojoj ćerki za sluškinju. Kad je svanulo, kad ono Lija! Jakov reče Lavanu: „Šta si mi to učinio? Zar nisam kod tebe radio za Rahilju? Zašto si me prevario?“ Lavan odgovori: „Kod nas nije običaj da se mlađa ćerka uda pre starije. Završi sa starijom ovu svadbenu sedmicu, pa ćemo ti dati i mlađu za narednih sedam godina u mojoj službi.“ Jakov je pristao. Kad je završio svadbenu sedmicu s Lijom, Lavan mu dade svoju ćerku Rahilju za ženu. Svoju sluškinju, Valu, je dao svojoj ćerki Rahilji za sluškinju. Jakov je onda legao i s Rahiljom i voleo ju je više nego Liju. I tako je radio za Lavana narednih sedam godina. Gospod je video da je Lija nevoljena, pa ju je učinio plodnom; Rahilja je, pak, bila nerotkinja. Lija je zatrudnela i rodila sina. Dala mu je ime „Ruvim“, jer je rekla: „Gospod je video moju nevolju; sada će me moj muž voleti.“ Ponovo je zatrudnela i rodila sina. Tada je rekla: „Gospod je čuo da sam nevoljena, pa mi je dao i ovog sina.“ Zato mu je dala ime „Simeun“. Lija je zatrudnela i treći put i rodila sina. Rekla je tada: „Sad će mi se moj muž prikloniti, jer sam mu rodila tri sina.“ Zato mu je dala ime „Levi“. Ponovo je zatrudnela i rodila sina. Tom prilikom je rekla: „Sada ću slaviti Gospoda.“ Zato ga je nazvala „Juda“. Potom je prestala da rađa.