1. Mojsijeva 29:1-35

Podijeli

1. Mojsijeva 29:1-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Јаков се подиже и оде у земљу источну. Обазираше се и, гле, опази студенац у пољу. Три стада оваца су лежала око њега јер се на том студенцу напајаху. На отвору студенца био је велики камен. Кад би се сва стада окупила, склањали су камен са отвора, напајали стада и опет наваљивали камен на његово место, на отвор студенца. Јаков их упита: „Одакле сте, браћо?” Одговорише му: „Из Харана.” Он их упита: „Познајете ли Лавана, сина Нахоровог?” Они одговорише: „Познајемо.” Он настави: „Је ли здрав?” Одговорише: „Јесте, ево Рахиља, његова ћерка, долази са стадом.” Он им рече: „Још је рано, није време да враћате стоку. Напојте стоку, па идите и напасајте је.” Они одговорише: „Не можемо да склонимо камен док се не скупе сва стада. Онда ћемо напојити овце.” Док је он још с њима разговарао, дође Рахиља са стадом оца свога, јер она напасаше овце. Кад Јаков виде Рахиљу, ћерку Лавана, брата своје мајке, и стадо Лавана, брата своје мајке, приступи Јаков и склони камен са отвора студенца и напоји стадо Лавана, брата своје мајке. Затим Јаков пољуби Рахиљу и гласно заплака. Потом Јаков рече Рахиљи да је он рођак њеног оца, Ревекин син. Она отрча и исприча то своме оцу. Чим је Лаван чуо за Јакова, сина своје сестре, потрча му у сусрет, загрли га и пољуби, па га уведе у своју кућу. Он исприча Лавану све. Тада Лаван рече: „Заиста си ти моја кост и моје месо!” Јаков остаде код Лавана месец дана. Затим Лаван рече Јакову: „Зар зато што си ми рођак да ми радиш бадава? Кажи ми колику плату тражиш?” Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. Лија је била слабог вида, а Рахиља је била лепог стаса и лепог лица. Јаков је заволео Рахиљу, па рече: „Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу ћерку твоју.” Лаван одговори: „Боље да је дам теби него неком другом. Остани са мном.” Јаков је служио за Рахиљу седам година, али, пошто ју је волео, учинише му се као неколико дана. После тога рече Јаков Лавану: „Дај ми моју жену да јој приступим јер се навршило време!” Тада Лаван позва све људе из тог места и приреди гозбу. Увече, он узе ћерку своју Лију и уведе је к Јакову и он леже с њом. Лаван је дао своју слушкињу Зелфу ћерки својој Лији да јој служи. Кад би ујутру, а то, гле, Лија! Тада Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?” Лаван одговори: „Није обичај у нашем месту да се млађа уда пре старије! Наврши седам дана с њом, па ћемо ти дати и другу за других седам година што ћеш ми служити.” Јаков учини тако, наврши седам дана, па му Лаван даде за жену своју ћерку Рахиљу. Лаван даде својој ћерки Рахиљи слушкињу своју Валу да јој служи. Јаков приступи Рахиљи и волео је више Рахиљу него Лију. Тако је служио Лавану још седам година. Кад Господ виде да Лија није вољена, учини је плодном, а Рахиља беше неплодна. Лија затрудне, роди сина, даде му име Рувим и рече: „Господ је видео моју невољу, сада ће ме волети муж мој!” И опет заче, роди сина и рече: „Господ чу да нисам вољена, па ми даде и овог.” Даде му име Симеун. Затим опет заче, роди сина и рече: „Сад ће ми се мој муж приклонити јер му три сина родих!” Зато му даде име Левије. И опет заче, роди сина и рече: „Сада ћу прославити Господа!” Зато му даде име Јуда, и преста рађати.

1. Mojsijeva 29:1-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Потом Јаков настави пут и стиже у земљу источних народа. У пољу угледа бунар и три стада оваца како леже покрај њега, јер су се стада напајала на том бунару. А на отвор бунара био је наваљен велик камен. Тек када би се сва стада окупила на том месту, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили овце. После тога би опет вратили камен на отвор. Јаков их упита: »Одакле сте, браћо?« »Из Харана«, одговорише они. Онда их он упита: »Познајете ли Лавана, Нахоровог унука?« А они одговорише: »Познајемо«. »Је ли добро?« упита их Јаков даље. »Добро је«, рекоше. »Ево његова кћи Рахиља управо долази са својим стадом.« »Погледајте«, рече он, »сунце је још високо. Није време да се стока окупља за починак. Напојте овце, па их вратите на пашу.« »Не можемо«, рекоше они, »док се сва стада не окупе и док се не одваља камен са отвора бунара. Тек тада можемо да напојимо овце.« Док је он још разговарао с њима, Рахиља стиже са овцама свога оца, јер је била пастирица. Када је Јаков угледао Рахиљу, кћер свог ујака Лавана, и Лаванове овце, приђе бунару и одваља камен са његовог отвора, па напоји овце свог ујака. Онда Јаков пољуби Рахиљу, па гласно заплака. Када јој је рекао да је сестрић њеног оца, Ревекин син, Рахиља отрча и то јави свом оцу. Чим је чуо вест о сестрином сину Јакову, Лаван му потрча у сусрет, загрли га и пољуби, па га одведе својој кући. Када му је Јаков испричао све што се догодило, Лаван рече: »Заиста си ти моја крв!« Када је Јаков код Лавана провео месец дана, Лаван му рече: »Зар да ми служиш без плате зато што си ми сестрић? Реци ми колико да те плаћам.« А Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. Лија је имала слабе очи, а Рахиља је била стасита и лепа. Јаков је заволео Рахиљу, па рече: »Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахиљу.« »Боље да је дам теби него неком другом«, рече Лаван. »Остани код мене.« Тако је Јаков служио за Рахиљу седам година, које су му се, због љубави према њој, учиниле као само неколико дана. Тада Јаков рече Лавану: »Дај ми моју жену, да спавам с њом, јер је време мог служења истекло.« Лаван окупи све мештане и спреми гозбу. Али, када је пало вече, он узе своју кћер Лију и уведе је к Јакову, па је Јаков спавао с њом. А Лаван је своју робињу Зилпу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. Када је свануло јутро, а оно – с њим Лија! Јаков рече Лавану: »Шта си ми то урадио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?« »Овде код нас није обичај да се млађа кћи уда пре старије«, одговори Лаван. »Заврши свадбену седмицу са овом, па ћемо ти дати и ону другу за још седам година служења.« Јаков тако и учини и заврши свадбену седмицу са Лијом. Тада му Лаван даде своју кћер Рахиљу за жену, а своју робињу Билху даде Рахиљи да јој буде слушкиња. Тако је Јаков спавао и са Рахиљом. А Рахиљу је волео више од Лије, па је Лавану служио још седам година. ГОСПОД виде да је Лија невољена, па јој даде да рађа децу, док је Рахиља била нероткиња. Лија затрудне и роди сина и даде му име Рувим, јер, како рече: »ГОСПОД је видео мој јад и сада ће ме муж заволети.« Лија поново затрудне и роди сина, па рече: »Зато што је ГОСПОД чуо да сам невољена, дао ми је и овог сина.« Зато му даде име Симеон. Онда опет затрудне и роди сина, па рече: »Сада ће се мој муж везати за мене, јер сам му родила три сина.« Зато му даде име Левије. Она још једном затрудне и роди сина, па рече: »Овога пута ћу захвалити ГОСПОДУ.« Зато му даде име Јуда. Потом престаде да рађа.

1. Mojsijeva 29:1-35 Novi srpski prevod (NSPL)

Jakov nastavi putovanje i dođe u zemlju naroda istoka. Odjednom spazi bunar u polju. Oko njega su plandovala tri stada ovaca, jer su ih pojili s tog bunara. Na bunaru je bio navaljen veliki kamen. Kada bi se stada okupila, pastiri bi odvaljali kamen s otvora i napojili ovce. Potom bi vratili kamen na svoje mesto, na otvor bunara. Jakov ih upita: „Odakle ste, braćo moja?“ „Iz Harana smo“ – odgovoriše oni. „Poznajete li Nahorovog sina Lavana?“ – ponovo ih upita Jakov. Oni odgovore: „Poznajemo.“ „Je li dobro?“ – nastavi Jakov. „Dobro je – odgovore pastiri. Evo, njegova ćerka, Rahilja, upravo dolazi sa stadom.“ Jakov reče: „Dan je još u punom jeku. Nije vreme da se okupe stada. Napojite ovce i izvedite ih na pašu.“ Oni odgovoriše: „Ne možemo dok se ne okupe ostala stada i dok pastiri ne odvaljaju kamen s otvora bunara. Onda ćemo napojiti stada.“ Dok je on još razgovarao sa njima, dođe Rahilja sa ovcama svoga oca; bila je, naime, pastirica. Kad je Jakov video Rahilju, ćerku Lavana, brata njegove majke i njegove ovce, pristupio je bunaru i odvaljao kamen s njega, te je napojio ovce svoga ujaka Lavana. Onda je poljubio Rahilju i glasno zaplakao. Zatim je rekao Rahilji da je on sinovac njenog oca Lavana a sin Revekin. Na to ona otrči i obavesti svoga oca. Kad je Lavan čuo vest o Jakovu, sinu svoje sestre, potrčao mu je u susret, pa ga je zagrlio i poljubio. Zatim ga je doveo u svoju kuću. Jakov je potom ispričao Lavanu o svemu što mu se dogodilo. Na to je Lavan rekao: „Ti si stvarno moja kost i moje telo!“ Pošto je Jakov proveo s njim celi mesec, Lavan reče Jakovu: „Zar da besplatno radiš za mene, samo zato što si mi rod? Kaži mi kakvu platu tražiš.“ A Lavan je imao dve ćerke. Starija se zvala Lija a mlađa Rahilja. Lija nije imala lepe oči, ali je Rahilja bila stasita i naočita. Pošto je voleo Rahilju, Jakov reče: „Radiću za tebe sedam godina za tvoju mlađu ćerku Rahilju.“ Lavan odgovori Jakovu: „Bolje da je dam tebi nego nekom drugom čoveku. Ostani sa mnom.“ Jakov je radio za Rahilju sedam godina. Pošto ju je voleo, činilo mu se da su godine prošle kao nekoliko dana. Nakon toga Jakov reče Lavanu: „Moje se vreme navršilo. Zato mi daj moju ženu, jer hoću da budem s njom.“ Tada Lavan okupi sve stanovnike tog mesta i priredi gozbu. Ali uveče uzme on svoju ćerku Liju i uvede je k Jakovu, te ovaj legne s njom. Lavan je svoju sluškinju Zelfu dao svojoj ćerki za sluškinju. Kad je svanulo, kad ono Lija! Jakov reče Lavanu: „Šta si mi to učinio? Zar nisam kod tebe radio za Rahilju? Zašto si me prevario?“ Lavan odgovori: „Kod nas nije običaj da se mlađa ćerka uda pre starije. Završi sa starijom ovu svadbenu sedmicu, pa ćemo ti dati i mlađu za narednih sedam godina u mojoj službi.“ Jakov je pristao. Kad je završio svadbenu sedmicu s Lijom, Lavan mu dade svoju ćerku Rahilju za ženu. Svoju sluškinju, Valu, je dao svojoj ćerki Rahilji za sluškinju. Jakov je onda legao i s Rahiljom i voleo ju je više nego Liju. I tako je radio za Lavana narednih sedam godina. Gospod je video da je Lija nevoljena, pa ju je učinio plodnom; Rahilja je, pak, bila nerotkinja. Lija je zatrudnela i rodila sina. Dala mu je ime „Ruvim“, jer je rekla: „Gospod je video moju nevolju; sada će me moj muž voleti.“ Ponovo je zatrudnela i rodila sina. Tada je rekla: „Gospod je čuo da sam nevoljena, pa mi je dao i ovog sina.“ Zato mu je dala ime „Simeun“. Lija je zatrudnela i treći put i rodila sina. Rekla je tada: „Sad će mi se moj muž prikloniti, jer sam mu rodila tri sina.“ Zato mu je dala ime „Levi“. Ponovo je zatrudnela i rodila sina. Tom prilikom je rekla: „Sada ću slaviti Gospoda.“ Zato ga je nazvala „Juda“. Potom je prestala da rađa.

1. Mojsijeva 29:1-35 Нови српски превод (NSP)

Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара. Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“ „Из Харана смо“ – одговорише они. „Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков. Они одговоре: „Познајемо.“ „Је ли добро?“ – настави Јаков. „Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“ Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“ Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“ Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца. Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“ Пошто је Јаков провео с њим цели месец, Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“ А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. Лија није имала лепе очи, али је Рахиља била стасита и наочита. Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“ Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана. Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“ Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу. Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“ Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“ Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година. Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“, јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“ Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“. Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“. Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“. Потом је престала да рађа.

1. Mojsijeva 29:1-35 Sveta Biblija (SRP1865)

Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istoènu. I obziruæi se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bijaše studencu na vratima. Ondje se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i poslije opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mjesto. I Jakov im reèe: braæo, odakle ste? Rekoše: iz Harana smo. A on im reèe: poznajete li Lavana sina Nahorova? Oni rekoše: poznajemo. On im reèe: je li zdrav? Rekoše: jest, i evo Rahilje kæeri njegove, gdje ide sa stadom. I on reèe: eto još je rano, niti je vrijeme vraæati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je. A oni rekoše: ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda æemo napojiti stoku. Dok on još govoraše s njima, doðe Rahilja sa stadom oca svojega, jer ona pasijaše ovce. A kad Jakov vidje Rahilju kæer Lavana ujaka svojega, i stado Lavana ujaka svojega, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svojega. I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se. I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njezinu i da je sin Reveèin; a ona otrèa te javi ocu svojemu. A kad Lavan èu za Jakova sina sestre svoje, istrèa mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuæu. I on pripovjedi Lavanu sve ovo. A Lavan mu reèe: ta ti si kost moja i tijelo moje. I osta kod njega cio mjesec dana. Tada reèe Lavan Jakovu: zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta æe ti biti plata? A Lavan imaše dvije kæeri: starijoj bješe ime Lija, a mlaðoj Rahilja. I u Lije bjehu kvarne oèi, a Rahilja bješe lijepa stasa i lijepa lica. I Jakovu omilje Rahilja, te reèe: služiæu ti sedam godina za Rahilju, mlaðu kæer tvoju. A Lavan mu reèe: bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene. I otsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i uèiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše. I reèe Jakov Lavanu: daj mi ženu, jer mi se navrši vrijeme, da legnem s njom. I sazva Lavan sve ljude iz onoga mjesta i uèini gozbu. A uveèe uze Liju kæer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom. I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kæeri svojoj da joj bude robinja. A kad bi ujutru, gle, ono bješe Lija; te reèe Jakov Lavanu: šta si mi to uèinio? ne služim li za Rahilju kod tebe? zašto si me prevario? A Lavan mu reèe: ne biva u našem mjestu da se uda mlaða prije starije. Navrši nedjelju dana s tom, pa æemo ti dati i drugu za službu što æeš služiti kod mene još sedam godina drugih. Jakov uèini tako, i navrši s njom nedjelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kæer svoju za ženu. I dade Lavan Rahilji kæeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja. I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina. A Gospod videæi da Jakov ne mari za Liju, otvori njojzi matericu, a Rahilja osta nerotkinja. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjede mu ime Ruvim, govoreæi: Gospod pogleda na jade moje, sada æe me ljubiti muž moj. I opet zatrudnje, i rodi sina, i reèe: Gospod èu da sam prezrena, pa mi dade i ovoga. I nadjede mu ime Simeun. I opet zatrudnje, i rodi sina, i reèe: da ako se sada veæ priljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadješe ime Levije. I zatrudnje opet, i rodi sina, i reèe: sada æu hvaliti Gospoda. Zato mu nadjede ime Juda; i presta raðati.