1. Mojsijeva 27:1-29

Kad je Isak ostareo, vid mu se ugasio, tako da nije mogao da vidi. Pozove on svoga starijeg sina Isava i reče mu: „Sine!“ Ovaj mu odgovori: „Evo me!“ Isak mu reče: „Evo, ostareo sam a ne znam kad ću umreti. Zato uzmi sad svoj tobolac i luk, pa pođi u pustaru i ulovi neku divljač za mene. Onda mi skuvaj ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te blagoslovim pre nego što umrem.“ Ali Reveka je čula šta je Isak rekao svome sinu Isavu. Kad je Isav otišao u pustaru da ulovi divljač svome ocu, Reveka reče svome sinu Jakovu: „Evo, upravo sam čula kako tvoj otac govori tvome bratu Isavu: ’Donesi mi divljač i skuvaj mi ukusno jelo da jedem, pa da te blagoslovim u prisustvu Gospodnjem pre nego što umrem.’ Zato, sine moj, poslušaj me i učini ono što ti naredim. Idi do stada pa mi donesi odande dva lepa jareta, a ja ću od njih pripremiti ukusno jelo za tvoga oca, baš kako on voli. Onda to odnesi tvome ocu da jede, da te blagoslovi pre nego što umre.“ Jakov reče svojoj majci Reveki: „Ali moj brat Isav je kosmat, a ja sam bez dlaka. Šta ako me otac dotakne? Onda će me smatrati varalicom, pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.“ Njegova majka mu odgovori na to: „Tvoje prokletstvo neka padne na mene, sine moj. Samo ti mene slušaj i donesi mi jariće.“ Jakov ode pa ih donese svojoj majci, a ona od njih pripravi ukusno jelo, baš kako je njegov otac voleo. Onda Reveka uzme najbolju odeću svoga starijega sina Isava što je imala u kući i u nju obuče svoga mlađeg sina Jakova. A jarećom kožom obloži njegove ruke i goli deo vrata. Onda je u ruke svoga sina Jakova stavila ukusno jelo i hleb što je pripravila. Jakov ode k svome ocu i reče: „Oče!“ Ovaj se odazva: „Evo me. Koji si ti, moj sin?“ „To sam ja, Isav, tvoj prvenac“ – odgovori Jakov svome ocu. „Učinio sam kako si mi rekao. A sad ustani, sedi i jedi od mog ulova, da bi mogao da me blagosloviš.“ Ali Isak upita svoga sina: „Kako to da si tako brzo uspeo, sine moj?“ Jakov odgovori: „Gospod, Bog tvoj, mi je u tome pomogao.“ Isak reče: „Primakni se, sine moj, da te dotaknem, da bih znao jesi li ti moj sin Isav ili nisi.“ Jakov se primakao svome ocu Isaku, koji ga je, dotakavši, rekao: „Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove.“ Nije ga prepoznao, jer su mu ruke bile kosmate kao ruke njegovog brata Isava. Zato ga je blagoslovio. Ipak, upitao ga je: „Jesi li ti zaista moj sin Isav?“ Jakov odgovori: „Jesam.“ Onda Isak reče: „Prinesi mi da jedem od tvog ulova, sine moj, da bih te blagoslovio.“ Jakov mu je prineo da jede, pa je Isak jeo. Uz to mu je doneo i vina da pije. Zatim mu je njegov otac Isak rekao: „Priđi, sine moj, da te poljubim.“ Jakov je prišao i Isak ga je poljubio. Isak je pri tom osetio miris odeće svoga sina pa ga je blagoslovio i rekao: „Gle, miris moga sina je kao miris polja što ih je Gospod blagoslovio. Neka ti da Bog rosu s neba i rodnu zemlju, obilje žita i mladoga vina. Neka ti služe narodi, i neka ti se klanjaju plemena. Budi vladar svojoj braći; sinovi majke tvoje ničice nek padaju pred tobom. Ko tebe proklinje, sam će proklet biti, a ko te blagosilja, blagosloven će biti.“