1. Mojsijeva 21:1-34

Gospod je blagoslovio Saru, i učinio joj kao što je obećao. Sara je zatrudnela i rodila Avrahamu sina u njegovoj starosti, u vreme kad je Bog rekao. Svome sinu koga mu je rodila Sara, Avraham je dao ime Isak. Avraham je obrezao svoga sina Isaka kad mu je bilo osam dana, kao što mu je Bog zapovedio. Avrahamu je bilo stotinu godina kad mu se rodio sin Isak. Tada Sara reče: „Bog me je zaista zasmejao, a i svako ko čuje o ovome smejaće se.“ Dodala je još: „Ko bi ikada rekao Avrahamu da će mu Sara dojiti decu? Jer rodila sam mu sina u njegovoj starosti.“ Dete je raslo i bilo odbijeno od dojenja. Tog istog dana kad je Isak bio odbijen od dojenja, Avraham je napravio veliku gozbu. Tek, Sara opazi da se sin Agare Egipćanke, koga je ova rodila Avrahamu, podsmeva Isaku. Ona reče Avrahamu: „Oteraj tu sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće deliti nasledstvo s mojim sinom Isakom!“ Avrahamu je ovo teško palo, jer je i Ismailo bio njegov sin. Ali Bog reče Avrahamu: „Ne uzbuđuj se zbog dečaka i sluškinje. Poslušaj sve što ti je Sara rekla, jer će se tvoje potomstvo nastaviti preko Isaka. Ipak, i od sina tvoje sluškinje podići ću narod, zato što je tvoj potomak.“ Rano ujutro je Avraham uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji. Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun, a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala. Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži. Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“ Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka. Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom. Dok je živeo u pustinji Faran, majka mu je dovela ženu iz Egipta. U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrahamu: „Bog je s tobom u svemu što radiš. Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“ Avraham odgovori: „Zaklinjem se!“ Onda je Avraham prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele. Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“ Avraham uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez. Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada. Avimeleh upita Avrahama: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“ Avraham odgovori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“ To mesto se zove „Vir-Saveja“, jer su se tamo obojica zaklela. Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku. A Avraham je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda – večnog Boga. Avraham je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.